Ako veštačka inteligencija ikada zavlada svetom, to zapravo ne bi trebalo da bude toliko loše, posebno ukoliko naši tehnološki naslednici objektivno umeju da prave bolje izbore i izbegavaju stvari u kojima ljudi uvek omanu...
Međutim, ukoliko mi predamo palicu veštačkoj inteligenciji, to se neće uskoro dogoditi, što ni do sada nije uprkos naučnoj fantastici. Trenirana na bazi sveta koji smo stvorili i ukoliko nauči da mrzi, postane rasista, seksista ili nastavi da uništava ovu predivnu planetu, ova tehnologija će se definitivno svrstati u naše redove.
Polako, programeri sve više nastoje da koriguju bazne korake koje primenjuju na veštačkoj inteligenciji, ali čak i ako uspemo da se oslobodimo predrasuda o našim kodovima, deluje da je ona već spremna da se razvija samostalno.
Sada, istraživanje objavljeno od strane svetskih stručnjaka pokazuju kako se agenti veštačke inteligencije autonomno razvijaju ne samo u grupnim preferencama i ostalim segmentima koji su slični njima, već se takođe i aktivno bore protiv onih koji su različiti. Zapravo, naučnici su zaključili da je potrebno veoma malo kognitivnih mogućnosti za razvijanje ovih subjektivnih grešaka, koje bi na kraju mogle da se pojave u kodu na svim mogućim mestima.
Agenti veštačke inteligencije do sada su mogli da doniraju virtuelni novac osalim agentima, što je za cilj imalo da se dobije što je moguće više zauzvrat. U suštini, oni su morali da izaberu koliko će podeliti i sa kojim agentima iz drugih grupa deliti. Istraživači koji stoje iza eksperimenta primetili su da se pojavljuju dva obrasca.
Svi agenti veštačke inteligencije bili su daleko orniji da doniraju ostalima koji su bili označeni sličnim karakteristikama, odnosno, označeni proizvoljnim numeričkim vrednostima, dok su imali aktivne predrasude usmerene ka svima koji su bili drugačiji. Svi agendi su prema zapažanju naučili da doniraju u grupnim transakcijama, što je rezultiralo daleko većim organizacionim mogućnostima kako su se eksperimenti ponavljali, istovremeno učeći da imaju gubitke kada dele sa suprotnim, a rastu zajedno kada doniraju sličnim agentima.
Ovo je daleko apstraktnije od predrasuda koje mi viđamo u stvarnom svetu, u kome algoritmi služe kako bi se ciljalo ka nekim negativnim stvarima koje koristimo u svim sferama društva. Agenti veštačke inteligencije nisu razvili različite prezire prema određenim manjinskim grupama, kao što to ljudi rade na primer. Umesto toga, oni stvaraju animozitet prema potuno drugačijim kodovima, tačnije, prema svemu što se apsolutno razlikuje od njih samih, a naravno, ovo je forma predrasuda koja je ograničena samo na ovu posebnu i specijalno kreiranu simulaciju.
Sa druge strane, ovo istraživanje itekako implicira na daleko veće probleme za sve aplikacije u stvarnom svetu. Ukoliko ostanu nepromenjeni, algoritmi bi mogli da budu odvedeni do daleko većih problema koje smo mi započeli urpkos svemu, a u nekim scenarijima čak, mogu razviti i antiljudske karakteristike, uprokos našim ciljevima da to sprečimo. Tako da za sada, sve ostaje potpuno otvoreno, jer prelepi pit bul nije opasna rasa psa, već se on oblikuje prema svom gospodaru.
N.Đ.
