Uprkos svojoj rotaciji Mlečni put ne poseduje najbolju raspodelu materije

Mlečni put predstavlja veliku spiralnu galaksiju, čija vrtložna priroda može pružiti utisak da je njena mešavina tokom vremena postala veoma dobra, ali kako se ispostavilo, međuzvezdani medijum - gas koji se nalazi između zvezda - daleko je manje homogen od onoga što su astronomi prethodno očekivali...

Na međuzvezdani galaktički medijum utiču tri glavna elementa, od kojih je prvi netaknuti gas za koji se smatra da je tu od nastanka univerzuma. Sastav ovog gasa uglavnom se zasniva na vodoniku i on je jedina komponenta koja se nalazi od samog formiranja Kumove slame. Ovakav gas i dalje postoji u intergalaktičkom prostoru.

Zatim, tu su i elementi koje proizvode zvezde, a oni mogu biti sve što nije vodonik ili helium, u astronomskom žargonu poznati kao metali, konstantno obogaćujući delove gasa vodonika i gurajući ga oko galaksije. Konačno, neki od ovih metala kondenzuju se u prašinu, koja postaje ključni element za nastajanje planeta, pa čak i nas samih.

Za region oko našeg Sunca smatralo se da poseduje istu količinu obogaćenosti metalima koju možemo naći i u samoj zvezdi. Međutim, posmatranja su predstavila da ovo zapravo nije slučaj i da u gasu koji možemo pronaći između zvezda i Mlečnog puta postoji daleko više varijabilnosti.  

"Sve do sada, teorijski modeli predstavljali su dokaze da su ova tri elementa homogena mešavina i da dostižu solarnu kompoziciju bilo gde u našoj galaksiji, sa blagim povećanjima u metalnosti njenog centra, gde zvezde mogu biti daleko brojnije", izjavio je jedan od autora studije, Patrik Petitjen, sa Sorbona Univerziteta, Instituta za astrofiziku. "Želeli smo da proučimo ovo do detalja upotrebom ultraljubičastog spektrografa na Habl svemirskom teleskopu."

Proučavanje intergalaktičkog medijuma, posebno se fokusirajući na naše solarne komšije, nipošto nije lak zadatak. Tim je koristio dvadeset i pet svetlih zvezda i dug opservacioni period kako bi izračunao obogaćenost svakog posebnog regiona. Ovaj pristup se ne odnosi na prašinu, tako da su vodeći autor, Analisa De Cia, i njen tim morali da razviju nove opservacione tehnike.

"Naše proučavanje uzima u obzir ukupnu kompoziciju gasa i prašine simultanim posmatranjem nekoliko elemenata kao što su gvožđe, cink, titanium, silikon i kiseonik", objasnila je De Cia, koja radi na Univerzitetu u Ženevi. "Na ovaj način možemo pratiti količine materijala prisutne u prašini i dodati ih već prethodno izračunatim, kako bismo dobili ukupnu cifru."

Podaci do kojih su naučnici stigli dokazuju postojanje džepova međuzvezdanog medijuma, koji poseduju jednu desetinu metalnosti od one koju možemo pronaći u Suncu. Ovaj rad sugeriše da modeli naše galaksije moraju biti obnovljeni kako bi se dodatno prilagodili realnosti.

"Otkriće igra važnu ulogu u dizajnu teorijskih modela baziranih na formiranju i evoluciji galaksija", dodao je Jens-Kristian Krogager, takođe sa Univerziteta u Ženevi. "Od sada nadalje, moramo da utegnemo dodatno naše simulacije povećavanjem rezolucije, tako da možemo uključiti ove promene u metalnosti na različitim lokacijama u Mlečnom putu."

N.Đ.

All Rights Reserved. | 2009 - 2021. Copyright© Mini STUDIO Publishing Group. | Uslovi korišćenja | Developed by Mini STUDIO Publishing Group