Zašto se vaše uvek uredno spakovane novogodišnje lampice zamrse i upetljaju

Aristotel je tvrdio da na Zemlji, priroda apsorbuje vakuum, ali mi sada znamo da nije tako, već da majka priroda jednostavno prezire red i ne pravi pauzu čak ni za novogodišnje praznike...

Čak i tokom novogodišnjih praznika, zakoni fizike mogu uništiti naše najbolje planove, dok su najbolji primer ovoga ukrasne lampice. U prvih nekoliko meseci nove godine mi uredno spakujemo svoje lampice, ali kada ih otpakujemo ponovo sledećeg decembra, prvo sa čime se susrećemo jesu čvorovi, upetljani kablovi i opšti haos za koji nam nije jasno na koji način nastaje.

Iako deluje kao da je neko petljao sa njima i prvo što možemo uraditi jeste optužiti nekog od članova porodice za probleme nastale sa našim svetlećim ukrasima, ovde je zapravo glavni i jedini krivac drugi zakon termodinamike, koji svake godine napada bez izuzetaka.

Ovi neizostavni zakoni fizike stalno se bore sa nečim što je poznato kao entropija, odnosno mera haosa i stanja veće neuređenosti čitavog sistema. U izolovanim sistemima, kao što je univerzum, entropija se uvek povećava, tako da čitav sistem teži ka haosu. Stvari se lome, mi starimo, a ukrasne lampice, čak i kada su spakovane sa velikom pažnjom i uredno nastoje da se upetljaju. Međutim, samo uvezivanje i mršenje kablova i lampica nije događaj kojim upravlja samo haos. Naučnici su otkrili da se iza ovog procesa krije veoma kompleksna matematika, takođe.

Zapravo, teorija struna koje se petljaju međusobno kada se prostor oko njih trese potpuno je istražena i objavljena u objavljena u okviru studije u multidisciplinarnog naučnog magazina Proceedings of the National Academy of Sciences davne 2007. godine. Rad na ovu temu, nazvan Spontaneous Knotting of an Agitated String, doveo je do toga da njegovi vodeći autori, Dorijan Rajmer i Daglas Smit, osvoje Nobelovu nagradu za fiziku godinu dana kasnije.

Ovaj rad bavio se proučavanjem šta se dogodi kada postavimo strunu u kutiju, koju zatim rotiramo. Oni su posmatrali strune različitih dužina, sa kutijama različitih veličina rotiranih drugačijim brzinama i u različitim brojevima rotacija. U 3.415 pokušaja koje su izveli, oni su pronašli kompleksne čvorove formirane u strunama, ponekada čak i nakon nekoliko sekundi. Ključni faktori su predstavljali najmanju dužinu od 46 centimetara i dovoljno prostora da se predmeti mogu rotirati u kutiji.

Najfascinantnije u ovoj studiji jeste to što matematički, kretanja predmeta nisu vođena procesom kreiranim od nasumičnih koraka, stoga, ovde nije uključen samo haos, iako je slučajnost ipak igrala veoma važan faktor u formiranju čvorova. Neobično ponašanje žica u kutiji ne tiče se samo matematičkih istraživanja ili zapetljavanja ukrasnih novogodišnjih lampcica. Proces vezan za ovu pojavu poseduje implikacije i vezivanje genetskog materijala unutar pojedinih virusa, ali i na činjenicu da se pupčana vrpca ne vezuje u čvorove lako.

Kada sledeći put odložite svoje novogodišnje lampice, setite se da ćete se sledeći put kada ih otvorite ponovo susresti sa ovim snažnim vezama između naše svakodnevnice i ovih dubokih, haotičnih, kompleksnih i potpuno konfuznih zakona koji upravljaju našim svemirom.

N.Đ.

All Rights Reserved. | 2009 - 2022. Copyright© Mini STUDIO Publishing Group. | Uslovi korišćenja | Developed by Mini STUDIO Publishing Group