Sverastuća upotreba veštačke inteligencije donosi poboljšanja i olakšanja u svakodnevnom životu, ali ovakva tehnologija ne dolazi bez ozbiljnih pratećih posledica...
Kupovina putem mreže predstavlja jedan od glavnih trendova današnjice, dok uz upotrebu futurističkih algoritama, kupci nesvesno ili svesno pomažu trgovcima da ponude bolje proizvode. Međutim, kako stručnjaci navode, čitav ovaj trend već rapidno odlazi nizbrdo, sa glavnim problemom u tome što kompanije prikupljaju neverovatne količine podataka o korisnicima, koji naravno uvek mogu i često se koriste kako bi se izvukao novac iz transakcija koje se prave.
Prodavci mogu koristiti tehniku koja se zove "cenovna diskriminacija" i ona im omogućuje da naplate pojedinačne cene svakom kupcu. Prikupljeni podaci omogućuju prodavcima poznavanje onoga što kupci žele i određene proizvode koji su im potrebni i za koje su spremni da izdvoje novac, a cenu je dalje veoma jednostavno uspostaviti prema ovim parametrima. Drugi način za zloupotrebu veštačke inteligencije jeste prikazivanje personalizovanih reklama tokom "trenutaka primarne ranjivosti", kada će one u najvećem broju slučajeva imati maksimalan uticaj na potrošača.
Ovo dozvoljava kompanijama da zarađuju novac, ali istovremeno smanjuje potencijalnu konkurenciju ostavljajući kupce u mogućnosti da potroše novca u drugim prodavnicama, što je dobro za potrošače naravno. Sa druge strane, na tržištu dolazi do nejednakosti i diskriminacije. Veštačka inteligencija stvara poslove i uništava iste za ljude istovremeno, dok jedan profesor sa MIT univerziteta tvrdi kako će vremenom upravo ona dovesti do nezapamćene i nepremostive ekonomske nejednakosti.
Haos u društvu nastaće upravo zbog toga što će brojni radnici biti primorani da rade na manje plaćenim poslovima ili će ostati bez svojih radnih mesta, koja će zameniti veštačka inteligencija i njeni roboti, a to će prema profesoru Akemu dovesti do skretanja toka moći sa radne klase ka suvom kapitalu.
Možda za sada ne možemo sa sigurnošću tvrditi da će se ovako nešto i dogoditi u nekoj skorijoj budućnosti, ali jedan veliki eksperiment izvršen nedavno potvrdio je da Facebook algoritam ograničava izloženost vestima svojim korisnicima, iznesenim u perspektivi sa kojom se ova kompanija ne slaže. Ovo dovodi do ekstremizma i pogrešnog informisanja na društvenim mrežama.
Veštačka inteligencija bez sumnje predstavlja veoma važnu stavku u današnjem svetu koji se kreće sve brže, ka čemu ostaje da vidimo, ali glavna mana ovakvih sistema može i mora biti izbegnuta putem pametnih regulacija, jer jedino vlasti imaju snagu da ograniče upotrebu automatizacije i određenih formi prikupljanja podataka ujedno omogućujući veću bezbednost korisnika.
Profesor Daren Akemoglu nije jedini koji je zabrinut, a u svom eseju objavljenom u New York Times, bivši data naučnik kompanije Facebook, Rodi Lindzej, izjavio je da se američki kongres može osvrnuti na ovu problematiku upotrebom zakona koji će promeniti motive platformi, što će zvanično činiti kompanije odgovornim za njihove prakse tokom upotrebe ličnih podataka.
N.Đ.
