Naučnici su uspeli da spoje ljudsko moždano tkivo sa kompjuterskim čipom, kreirajući minijaturnog kiborga u Petrijevoj šolji, sposobnog da rešava matematičke jednačine i prepozna govor...
Nazvan Brainoware, ovaj sistem se sastoji od moždanih ćelija veštački uzgajanih od ljudskih matičnih ćelija, koje su razvijane tako kako bi se pretvorile u tkivo nalik moždanom. Ovaj mini moždani organoid zatim je povezan sa tradicionalnim hardverom, ponašajući se kao fizički rezervoar zadužen za hvatanje i pamćenje informacija kojima je pothranjen iz računarskih ulaza.
Istraživači su želeli da istraže ideju iskorišćavanja efikasnosti i potencijala moždane arhitekture u okviru maksimalnog ubrzavanja računarskog hardvera. Uspon veštačke inteligencije povećao je zahteve za računarskom snagom, ali je donekle ograničen energetskom efikasnošću i performansama standardnih silikonskih čipova.
Kako bi se testirale mogućnosti hibridnog bio-računara, istraživači su mu predstavili 240 audio klipova ljudi koji govore različite japanske samoglasnike. Na pravo iznenađenje, ovaj sistem je bio u mogućnosti da nauči sve ove različite zvukove i prepozna ih sa približno 78% preciznosti. Njemu je takođe dat zadatak da predvidi Henonovu mapu, nelinearni dinamički sistem u matematici, koji je odradio sa solidnom preciznošću.
Bitno je imati na umu da ovo nije ni približno hiperinteligentnim mogućnostima savremenih sistema veštačke inteligencije, dok pretnja razumnih Frankenštajnovih biokompjutera trenutno nije ni na horizontu. Bilo kako bilo, za prvo istraživanje ove vrste, rezultati su prilično obećavajući.
Ovakva vrsta bioračunara poseduje ogroman potencijal, ali takođe pokreće i poneka škakljiva etička pitanja. U brojnim novinskim člancima, naučnici koji nisu direktno povezani sa ovim istraživanjem, upozorili su da ova pionirska studija ističe potrebu da ojačamo etičke koncepcije vezane za ovakvu tehnologiju pre nego što ona bude razvijena.
N.Đ.
