Dok većina ljudi povremeno pronađe zaboravljen novac u staroj jakni, tim geologa u Kini naišao je na nešto neuporedivo veće – potencijalno jedno od najvećih nalazišta zlata na svetu.
Prema izveštajima kineskih državnih medija, u zlatnom polju Vangu u provinciji Hunan otkriveno je više od 40 zlatnih žila na dubini od oko 2.000 metara. Procena govori o približno 330 tona rude zlata, dok 3D modeliranje sugeriše da bi količina mogla dostići i 1.100 tona na dubinama većim od 3.000 metara.
Ako se te procene potvrde, vrednost nalazišta mogla bi dostići oko 83 milijarde dolara, u zavisnosti od tržišne cene zlata.
U svetu rudarstva, nalazišta ovih razmera nazivaju se „supergigantskim“. Takva otkrića su retka i obično menjaju globalne tokove tržišta plemenitih metala. Za poređenje, jedan od najvećih postojećih rudnika zlata na svetu, South Deep u Južnoj Africi, procenjuje se na oko 1.025 tona rezervi. Ako se kineske procene pokažu tačnim, novo nalazište moglo bi ga nadmašiti.
Stručnjaci su naveli da su mnogi uzorci jezgra bušotina pokazali vidljive tragove zlata, što dodatno potvrđuje potencijal nalazišta.
Kina je već među najvećim proizvođačima, uvoznicima i potrošačima zlata na svetu. Otkrivanje novih rezervi ove veličine moglo bi ojačati njen položaj na globalnom tržištu i uticati na buduće cene. Ipak, važno je naglasiti da procene vrednosti zavise od potvrđenih rezervi, troškova eksploatacije i budućih kretanja cena zlata.
Zlato je tradicionalno smatrano „sigurnom lukom“ u vremenima ekonomske neizvesnosti, pa svako veliko otkriće izaziva pažnju investitora širom sveta.
Ovakva geološka otkrića nisu svakodnevna pojava. Proces identifikacije, bušenja i modeliranja traje godinama, a tek detaljna istraživanja potvrđuju stvarni obim i isplativost eksploatacije. I dok je većini ljudi ideja o pronalasku skrivenog bogatstva rezervisana za filmove, za geologe je to rezultat dugogodišnjeg rada, tehnologije i preciznih analiza.
