Trka u razvoju kvantnih računara, koji prevazilaze mogućnosti konvencionalnih superkompjutera svetlosnim godinama unapred, učinila je da naučnici širom sveta imaju pune ruke posla tokom poslednjih par godina...
Ukoliko budu umanjeni do adekvatnih veličina, kvantni računari predstavljaće najveći iskorak u računarskim tehnologijama od njihovog nastanka, donoseći potencijal da trenutne mašine postanu potpuno prevaziđene, ali su određene poteškoće tokom njihovog stvaranja i dalje prisutne.
Kineski naučnici nedavno su kreirali superprovodni kvantni procesor sa 66 funkcionalnih kubita, koji za rešavanje kompleksnih zadataka ostavljaju u prašini najsavremenije i najmoćnije superkompjutere, finiširajući ih za samo delić njihovog najboljeg prolaznog vremena. Ono što kinesko istraživanje čini toliko fascinantnim jeste to što demonstrira velike prednosti kvantnog računarstva, odnosno superiornost kvantnih kompjutera tokom kompletiranja zadataka koji su danas praktično neizvodivi za konvencionalne računare.
Tim predvođen Jian-Vei Panom, sa kineskog Univerziteta za nauku i tehnologiju, bio je zadužen za kreiranje ovog superprovodnog procesora i njegovog alternativnog sistema koji koristi fotone, ili svetlost. Kako bi dostigli kvantni primat, kineski naučnici su koristili analizu odlučivanja sa uzrokovanjem, što uključuje probleme čija rešenja nisu singularna, već dolaze sa nekoliko nasumičnih primera, zajedno sa raspodelom mogućnosti. Sa ovoliko velikim brojem potencijalnih ishoda, moguće je kreirati stablo odlučivanja koje konvecionalni kompjuteri jednostavno ne mogu obraditi, ali kvantni mogu bez ikakvih problema, tako da je njihova superiornost potpuno jasna.
Ali bila je i očekivana, istovremeno gurajući napred projekat Pana i njegovih kolega, koji su dodatno usavršili kvantne procesore. Kvantni računari koriste kubite za procesuiranje podataka i kreiranje održivih kvantnih sistema zahteva procesore koji uključuju više kubita nego što je danas moguće obezbediti. Najveći kvantni procesor trenutno može obraditi oko pedeset kubita uglavnom zbog fizičkih ograničenja čipa. Panov novi podesivi superprovodni procesor, nazvan Zuchongzhi, poseduje velikih 66 funkcionalnih kubita.
Kada je pred kineskim procesorom postavljen ekstremno kompleksan problem, za koji su naučnici procenili da je dva do tri puta zahtevniji od prethodno zadavanih kvantnim procesorima, Zuchongzhi ga je rešio za sat i dvadeset minuta. Pan i njegove kolege procenjuju da bi za rešavanje istog ovog zadatka, najmoćniji superkompjuter današnjice zahtevao oko osam godina. U ovom slučaju, istraživači su koristili oko 56 kubita, što je za tri kubita više od prethodnog kvantnog računara kompanije Google. Međutim, čak i ovakav mali skok zahteva daleko više računarske snage za kompletiranje od konvencionalnog računara, cementirajući tvrdnje o primatu koji će kvantni modeli uskoro preuzeti.
Svaki put kada naučnici naprave pomak u ovoj sferi, susreću se sa velikim skepticizmom javnosti, a on je uglavnom vezan za činjenicu da se najidealniji algoritmi za ovaj posao ne koriste kada su konvencionalni računari suprotstavljeni svojim kvantnim pandanima, ali sa ovakvim pomacima načinjenim nasuprot prethodnim tvrdnjama, Pan i njegove kolege se nadaju da će uskoro moći da stave tačku na debatu veznu za to da li je primat uopšte i dostignut.
Šta sve ovo znači ukratko? Pre svega, novo dostignuće kineskih naučnika vezano za rešavanje kompleksnih problema definitivno predstavlja kvantne računare daleko superiornijim i boljim u poređenju sa konvencijalnim opcijama. Sa druge strane, ovo ne znači da su oni praktični, makar ne još uvek, stoga je potrebno još inovacija pre nego što postanu korišćeni za svakodnevno rešavanje zadataka, koje se najverovatnije neće dogoditi još neko vreme. Međutim, prisutna je i mogućnost da određeni kompjuterski zadaci kvatnih procesora predstavljaju savršeno rešenje i da mogu imati glavnu ulogu u računarskim tehnologijama budućnosti.
N.Đ.
