Tokom 1963. godine, dva momka u SAD došla su na ideju za školski naučni projekat, ali su posledice njihovog eksperimenta trajale decenijama posle...
Sedamnaestogodišnji Rendi Gardner i njegov drug Brus Mekalister tragali su za idejom za svoj naučni projekat i nakon što su zajedno krenuli da mozgaju, na pamet im je palo da obore svetski rekord u ostajanju budnim.
U to vreme, svetski rekord u nespavanju držao je jedan čovek iz Honolulua, koji je uspeo da ostane budan neverovatnih 260 sati. Cilj ova dva momka bio je jednostavan, oni su želeli da shvate šta se dešava sa našim mozgom kada mu ne pružamo dovoljno sna. Na svu sreću po Mekalistera, bacanje novčića odlučilo je da on neće biti taj koji će svoj organizam lišiti sna, što znači da je Gardner trebalo da ostane bez sna koliko god da je to moguće.
Shvatajući da je ovaj postupak daleko teži nego što deluje, ovaj par je ubrzo zatražio pomoć još jednog čoveka, tako da je uskoro naučnik sa Stenford Univerziteta, koji se bavi proučavanjem sna, Vilijam Dement, priskočio u pomoć. Nije nepoznato da deprivacija sna ima strašne efekte na naše telo, uključujući probleme sa pamćenjem, donosi rizike za razvijanje srčanih oboljenja, loš balans i visok krvni pritisak.
I naravno, uprkos tome što su prilikom starta eksperimenta bili puni samopouzdanja, on je doneo neke neočekivane rezultate po pitanju kognitivnih i senzorskih sposobnosti ovog momka. U trećem danu bez zatvorenog oka, Gardner je iskusio promene raposloženja, probleme sa koncentracijom i gubitak kratkoročne memorije, ispraćene paranojom i halucinacijama.
Ono što je bilo najteresantnije, jeste analiza skenera koja je potvrdila da je Gardnerov mozak sve vreme gasio funkcije, delimično ostajući uspavan uprkos tome što je on bio budan. Sveukupno, tinejdžer je uspeo da ostane budan 11 dana, što je 264 sati, obarajući tadašnji rekord i završavajući svoj naučni eksperiment.
Nakon što je prebačen u mornaričku bolnicu, sedamnaestogodišnji mladić je spavao oko četrnaest sati, pre nego što se probudio prirodno i bez grogi osećaja. U početku je delovalo da nema velikih efekata po njegovo zdravlje nakon ovog ambicioznog projekta, ali je on kasnije priznao da je patio od nepodnošljive insomnije i da mu je život postao pravi pakao, razdražljivost je postala nepodnošljiva i sve to traje pedeset godina kasnije.
N.Đ.
