Kako Atlantic prenosi, uočljivi proces poznatiji kao „prstenove kiše“, u kome planete kao što je Saturn gube svoje prepoznatljive prstenove tokom deset miliona godina, verovatno je jedan od glavnih razloga zbog kojih uopšte i znamo za ove misteriozne planete i veličanstvene pojave oko njih...
Iako ovi prstenovi oko predivne komšijske planete u našem sunčevom sistemu deluju nama na Zemlji potpuno konstantno, analize sprovedene prethodnih godina, izvučene iz podataka i fotografija NASA Kasini misije, sugerišu da bi ovi galaktički fenomeni zapravo mogli biti mladi u kosmičkom smislu, nastavši verovatno negde između deset i sto miliona godina ranije, dok su dinosaurusi i dalje šetali zemljom, što je samo treptaj oka u geološkim i kosmičkim vremenskim okvirima.
Naučnici i dalje ne znaju tačno zbog čega su Saturnovi prstenovi formirani na prvom mestu, istaknuto je u novom izveštaju, ali postoji jedna sveprihvaćena teorija da, ukoliko su mladi koliko deluju, oni najverovatnije predstavljaju ostatke starog Saturnovog meseca koji se previše približio planeti koja ga je iseckala u kosmičke šrapnele.
Dobra vest je ta, što će Saturnovi prstenovi najverovatnije nestati tek za nekih 300 miliona godina, otprilike. Bilo kako bilo, ovaj koncept je toliko masivan i naizgled nepromenjiv baš kao što su prstenovi Saturna prilično novi na kosmičkoj skali, ali on će ipak jednoga dana stići do svoga kraja, a upravo je to ono što je naučnik Japanske svemirske agencije, Džejms Odonahju opisao ’veoma tužnim’.
Sa druge strane, kako je i sam JAXA naučnik dodao, postoji svetla tačka u čitavoj priči, a toje što smo, prema njemu, bili veoma srećni što smo mogli da ih vidimo i uživamo u njima za naših života.
N.Đ.
