Novi izveštaj objavljen u ponedeljak od strane Ujedinjenih Nacija, indicira da se klimatske promene na našoj planeti sve više intenziviraju i da najverovatnije predstavljaju nepovratan proces...
Generalni sekretar Ujedinjenih Nacija, Antonio Gutjerez, opisao je Intergovernmental Panel on Climate Change izveštaj kao alarm civilizaciji, zahtevajući urgentna rešenja.
"Naučnici su pažljivo proučavali promene klime na našoj planeti, svakom njenom regionu i celokupnom klimatskom sistemu Zemlje", ističe se u izveštaju. Mnoge promene primećene u klimatskim uslovima su bez presedana hiljadama, ako ne stotinama hiljada godina, i neke od promena koje su već pokrenute - poput kontinuiranog porasta nivoa mora - ne mogu se preusmeriti za nekoliko stotina, ako ne i hiljada godina."
Sveobuhvatni izveštaj povezan je sa uočljivim klimatskim fenomenima, uključujući povećane padavine i poplave, porast nivoa mora, otapanje perfmafrosta, promena u okeanima i toplotnih talasa, promena u klimi naše planete i ljudskog uticaja na ekosistem. Sudeći prema izveštaju, emisije gasova staklene bašte nastalih ljudskim uticajem donele su porast od 1,1 stepen Celzijusa na globalnom nivou od 1850. do 1900. godine, dok se u narednih dvadeset godina očekuje dostizanje ili premašivanje 1,5 stepeni Celzijusa u zagrevanju, što je kritička tačka u kojoj će povećani toplotni talasi, duže tople i kraće hladnije sezone, postati normalna stvar.
Kada Zemlja dostigne povećanje temperature za dva stepena Celzijusa, ekstremna klima će dostići kritične tačke tolerancije za ljude i agrikulturu, navodi se dalje u izveštaju, a ukoliko ne krenemo odmah sa redukcijom emisija gasova staklene bašte na globalnom nivou, možda nećemo biti u mogućnosti da ublažimo efekte klimatskih promena.
"Decenijama je već jasno da se klima naše planete menja, dok je uloga ljudske vrste na klimatski sistem zemlje neosporna", izjavila je Valerija Mejson Delmonte, član radne grupe IPCC projekta Ujedinjenih nacija. "Ovaj izveštaj predstavlja vraćanje u realnost."
Delmonteova je dodala da je uprkos ovim veoma tmurnim projekcijama, izveštaj zapravo omogućio uvid u ključne korake koje je potrebno da preduzmemo kako bi se odlučila klimatska budućnost naše planete.
"Stabilizovanje klime zahtevaće trajna, snažna i brza smanjenja emisija gasova staklene bašte, kako bismo dostigli nultu tačku. Limitiranje ostalih gasova staklene bašte i vazdušnih zagađivača, posebno metana, mogu imati pogodnosti kako po zdravlje ljudi tako i klimu", dodao je drugi član radne grupe, Panmao Zai.
Inteziviranje vremenskih prilika može biti primećeno širom sveta, uključujući i požare u južnoj Evropi, koji trenutno prete istorijskim lokacijama u Grčkoj. Dodatno, Ujedinjene nacije nedavno su zabeležile i rekordne temperaturne vrendosti na Antartiku, koje iznose 18,3 stepena Celzijusa, što je još jedan od alarmantnih podataka posebno kada se radi o najhladnijem delu naše planete.
N.Đ.
