Novo istraživanje daje nadu ozbiljnim alkoholičarima dokazujući da većina onih ljudi koji uspeju da ostanu trezni u svega nekoliko nedelja beleže značajna kognitivna poboljšanja...
Deficiti u kognitivnim sposobnostima, kao što su gubitak pažnje i pamćenja, popravljaju se za 63% u svega osamanest dana trezvenosti, predstavljajući mogućnost dostizanja izvanrednih poboljšanja u veoma kratkom vremenskom okviru.
Ozbiljni alkoholizam predstavlja poteškoće u kontrolisanju unosa alkoholnih pića, sa ljudima koji često grade toleranciju i zbog toga njihov organizam zahteva povećanje količina kako bi se stiglo do istog efekta. Visoka konzumacija alkohola povezana je sa brojnim kognitivnim deficitima, uključujći čuvanje i pronalaženje informacija, dok ozbiljniji slučajevi rezultiraju i oštećenjima mozga.
Međutim, prethodne analize dokazale su da trežnjenje može preokrenuti neke od deficita povezanih sa alkoholizmom, ali u većini istraživanja mozga ono što se tačno dešava tokom ovog procesa uvek je izmicalo naučnicima. Kako bi ovo bolje razumeli, istraživači su iskoristili longitudinalni pristup, proučavajući grupe ljudi tokom određenih vremenskih perioda, tragajući za bilo kakvim promenama.
Slične teme
Iskoristivši grupu sastavljenu od 32 teška slučaja alkoholizma, od kojih je dvadeset i četvoro učesnika muškog pola, istraživači su ih proučavali nakon prestajanja konzumiranja alkohola na osam i zatim osamnaest dana, dok su u istraživanje bile uključene i 32 zdrave kontrole. Učesnici sa teškim alkoholizmom prošli su kroz proces odvikavanja uz pomoć programa detoksikacije i oralni tretman vitaminom B1. Svaki učesnik podvrgnut je kratkoj evaluaciji neuro-psiholoških oštećenja izazvanih alkoholom, zaduženoj za zaključivanje kognitivnog statusa akoholičara i proverom koja se smatra zlatnim standardom testiranja.
Rezultati su predstavili da je 60% učesnika sa alkoholizmom imalo popravljanje kognitivnih sposobnosti u osmom danu, sa 63% koji su pokazali poboljšanja do normalnih nivoa za 18 dana. Najveće prednosti bile su u vizuelno-prostornim funkcijama, koje su se poboljšale kod 67% učesnika studije za 18 dana. Sveukupno, ovo istraživanje nam donosi na uvid da samo kratki vremenski razmak od svega osamnaest dana može doneti poboljšanja u okviru kognitivnih sposobnosti nakon što neko odluči da ih provede bez alkohola.
Studija doduše ima neka svoja ograničenja, posebno zbog malog uzorka i drugih suosnivačkih faktora koji nisu uzeti u obzir, kao što su druge supstance koje mogu uticati na naš mozak, uključujući i upotrebu nikotina. Međutim, ovo je najbrže oporavljanje moždanih i kognitivnih funkcija ljudi sa alkoholizmom koje je neko istraživanje otkrilo do sada, tako da postoji velika mogućnost da kognitivni defekti mogu početi da se smanjuju čak i u kraćem vremenskom roku, ali će po tom pitanju neke dalje studije definitivno morati da budu izvedene.
N.Đ.
