Leto u Srbiji poslednjih godina donosi sve češće temperature iznad 35 stepeni, a automobil ostavljen na suncu za svega nekoliko minuta može postati prava pećnica.
Osim što ulazak u pregrejan automobil nije prijatan, ekstremna vrućina može ubrzati habanje pojedinih delova vozila i povećati rizik od kvarova.
Stručnjaci upozoravaju da nisu svi popularni trikovi za zaštitu automobila jednako efikasni, a neka rešenja daju daleko bolje rezultate od drugih.
Šta se dešava automobilu na velikim vrućinama?
Kada je napolju oko 35 stepeni, temperatura u zatvorenom automobilu može vrlo brzo da pređe 60 stepeni Celzijusa, a pojedine površine, poput volana ili komandne table, mogu biti još toplije.
Visoke temperature posebno utiču na:
- gumene zaptivke vrata i prozora koje vremenom pucaju i gube elastičnost;
- pneumatike, kod kojih toplota ubrzava starenje gume;
- akumulator, kome visoke temperature mogu skratiti radni vek;
- lak i plastične delove enterijera koji su dugo izloženi direktnom suncu.
Najčešći kvarovi tokom leta
Auto-servisi tokom letnjih meseci beleže povećan broj vozila sa problemima u sistemu hlađenja motora.
Jedan od najčešćih uzroka pregrevanja jeste zaprljan hladnjak (hladnjak motora). Tokom godine u njega se nakupljaju prašina, insekti, lišće i topolova vlakna, zbog čega se smanjuje protok vazduha i efikasnost hlađenja.
Zbog toga stručnjaci preporučuju da se hladnjak preventivno očisti ili opere pre početka letnje sezone.
Takođe, ukoliko često dolivate rashladnu tečnost, to može ukazivati na curenje sistema koje treba proveriti u servisu.
Šta zaista hladi automobil?
Nemački automobilski klub ADAC testirao je različite načine zaštite vozila od sunca.
Rezultati pokazuju da je najefikasnije rešenje spoljašnja zaštitna navlaka koja prekriva vetrobran i krov automobila.
Tokom testiranja temperatura u unutrašnjosti bila je i do 10 stepeni niža nego u automobilu bez zaštite.
Na drugom mestu nalazi se reflektujuća zaštita za vetrobran, koja može smanjiti temperaturu u kabini za oko osam stepeni.
Klasične sklopive zaštite koje se postavljaju sa unutrašnje strane vetrobrana dale su znatno skromnije rezultate, ali ipak sprečavaju da volan i komandna tabla postanu prevrući za dodir.
Tamna ili svetla boja automobila?
Boja karoserije takođe pravi razliku.
Tokom ADAC testova crni automobil zagrejao se znatno više od belog.
Temperatura karoserije tamnog vozila dostizala je oko 65 stepeni, dok je kod svetlog automobila bila približno 44 stepena.
I u unutrašnjosti je razlika bila primetna – u tamnom automobilu vazduh je bio nekoliko stepeni topliji.
Kako pravilno rashladiti automobil?
Stručnjaci preporučuju nekoliko jednostavnih koraka:
- parkirajte u hladu kad god je moguće;
- koristite zaštitu za vetrobran ili spoljašnje navlake;
- otvorite sva vrata ili prozore na kratko pre nego što uključite klimu kako bi najtopliji vazduh izašao iz kabine;
- klima uređaj prvih nekoliko minuta neka radi na jačem režimu, a zatim postepeno smanjite intenzitet;
- redovno proveravajte nivo rashladne tečnosti i stanje sistema za hlađenje motora.
Kombinacija ovih mera ne samo da povećava udobnost vožnje tokom vrelih letnjih dana, već može produžiti vek trajanja pojedinih delova automobila i smanjiti rizik od skupih kvarova.
