Američki sistem vlasti i poredak moći omogućuje piramidalnu šemu koja stvara savršene uslove za izvođenje različitih manipulacija i istraživanja koja su, u najmanju ruku, sumnjiva...
Kontrola uma, podsvesno uticanje na javnost i prazne glave ljudi, manipulacija medijima i spinovanje vesti, samo su ogrebotina na površini mračnog sveta tajnih službi i projekata koji ograničavaju svest građana i ojačavaju strukture vlasti, bile one na površini ili skrivene duboko u senkama mračnih ciljeva. Društvo je projekat i ljudima je lako manipulisati, dok mediji ostaju najjače oružije i najbolji uređaji za kontrolu današnjice, što je i sam Gebels odavno shvatio.
Od formiranja trendova, preko stvaranja pokreta i rušenja režima u okviru uspostavljanja snažnog globalnog kontrolisanja, zataškavanja ubistava i stvaranja metoda za odvlačenje pažnje od zastrašujućih stvarnih događaja, Amerika se odavno ustalila kao lider u okviru uspostavljanja novog svetskog poretka. Međutim, u poređenju sa nekim daleko ozbiljnijim i krajnje zastrašujućim eksperimentima, koji su se tokom istorije uporedo odvijali, ovakve društveno svesne i podsvesne manipulacije predstavljaju samo jednu kap vode u okeanu.
I dok druge zemlje, male i velike, sateliti moćnih globalnih lidera tek sada polako uče ili usavršavaju školu svojih gospodara, projekat MKUltra je bio i ostao jedan od najjezivijih eksperimenata koje je CIA ikada izvela, nastao sa ciljem da istraži sve, od mogućnosti izdržavanja mučenja - uz doslovno mučenje ljudi, do kreiranja droga za kontrolu uma koje su testirali na Sovjetima, ali i svojim građanima. Bilo kako bilo, u okviru ovog projekta postoje brojne operacije od kojih se jednostavno ne zna koja je bizarnija, sa malo poznatom Operation Midnight Climax izvedenom sredinom pedesetih godina, za koju slobodno možemo reći da nipošto ne zaostaje za ostalima na samom vrhu.
Tim CIA agenata kupio je jedan stan u San Francisku tokom 1955. godine, pretvarajući ga u bordel na najgluplji mogući način - postavljajući nekoliko razvratnih postera na zidove i zapošljavajući nekoliko seksualnih radnika. Tu su bile i druge midifikacije, takođe, tako da se iza jednosmernog ogledala našla još jedna prostorija u kojoj se nalazio frižider pun martinija i portabl toalet, kako bi agenti dugo mogli da sede unutra i posmatraju dešavanja u susednoj sobi.
Sedenje na stolicama u ovom prostoru i tajno posmatranje ljudi koji uživaju u seksu bio je samo jedan deo ovog bizarnog eksperimenta. Drugi njegov segment zasnivao se na proučavanju i zaključivanju toga da li su prostitutke u mogućnosti da izvuku bitne informacije od svojih klijenata, drogirajući ih istovremeno bez njihovog znanja. Dame noći plaćane su novcem i uslugama, nalik obećanjima da neće otići u zatvor ukoliko budu hapšene zbog prostitucije. Vremena se menjaju, ali neke stvari definitivno ostaju iste. Ideju da bi se CIA mogla suočiti sa zakonskim sankcijama zbog ilegalnog drogiranja korisnika usluga bordela, koji je ujedno u vlasništvu ove agencije, nije bilo moguće ni zamisliti, tako da je operacija jednostavno bila savršena.
Poznato je da su tokom i nakon seksa, muškarci ženama odavali državne, ali i druge veoma važne tajne bez ikakvih opijata i u čistom zanosu, tokom čitave istorije, ali sredinom pedesetih godina, nesrećnim ljudima je u ovoj priči data i psihodelična droga LSD bez njihovog znanja, nakon čega bi imali seks sa ženama ispred perverznjačkog ogledala. Posle seksa, ove žene bi pokušale da dobiju nasumične tajne od ovih ljudi ili su ponekada pokušavale da im daju podsvesne poruke kako bi izveli zlodela koja variraju od napada do ubistava.
Ovo je bio samo jedan deo najstrukturnijeg eksperimenta koji je trajao više od deset godina. Džordž H. Vajt, koji je bio vođa tima za istraživanje kontrole uma, zajedno sa svojim ljudima počeo je da eksperimentiše na nasumičnim zamorcima uvaljujući im jake haluciogene kako bi proučavao njihove efekte nekoliko godina ranije. Potpuno normalni ljudi i civili jednostavno bi obavljali svoje svakodnevne poslove, živeli su još jedan dan potpuno nesvesni da im se u jednom trenutku u krvotoku našao veoma moćan psihodelik. Vajt je takođe ubacivao drogu ljudima koji su jednostavno uživali u danu na plaži, ali i pevačici koja je trebalo da izađe na binu pre nego što je zakolutala očima, pala i bila prevezena direktno u bolnicu.
U jednom posebno lošem incidentu, zamenik direktora United States Marshals Service agencije, Vejn Riči, pio je na jednoj zabavi gde mu je droga ubačena u piće. Nakon zastrašujuće paranoje koju je doživeo, on je verovao da niko od drugih gostiju ne želi da ga vidi na ovoj zabavi, tako da je otišao na drugo mesto kako bi nastavio da pije, pokupivši pištolj iz svoga stana u međuvremenu. On je potpuno izgubio razum od stanja koje nije mogao da objasni i nepoznatog narkotika, da je uprkos pokušajima da se održi u normali u nepoznatom baru ipak bio izbačen bez svesti i na kraju uhapšen.
Daleko gori slučaj dogodio se 1953. godine, kada je hemičar iz CIA, Sidni Gotlib, dozirao svog kolegu Frenka Olsona bez njegovog pristanka, prskajući njegovu čašu pića LSD-jem. Devet dana kasnije, Olson je skočio sa desetog sprata Statler hotela u Menhetnu, nakon što je imao zastrašujuće epizode ozbiljnih psihoza i halucinacija, ostajući jedna od najpoznatijih i najtragičnijih žrtava ovog hladnoratovskog ludila.
Deo projekta sa bordelom trajao je devet godina, nakon čega je prekinut jer je čovek koji je bio autorizovan za ovaj eksperiment zaključio da nisu naučili ništa. Sa druge strane, Vajtu, koji je zajedno sa drugim agentima bio poznat po tome što je i sam voleo da isprobava ove narkotike na sebi, ovo je bio najbolji i najveseliji period života.
"Naravno, bio sam nevažan misionar, zapravo heretik, ali sam svim srcem radio u vinogradima jer mi je bilo jako, jako zabavno", napisao je svojim šefovima nakon eksperimenta. "Gde bi inače toplokrvni američki momak mogao da laže, ubija i vara, krade, obmanjuje, siluje i napada uz blagoslov najvišeg sveštenika? Sjajne stvari, brate".
N.Đ.
