Karl Krušelniki, sa Sidnejskog Univerziteta, konstatovao je da natprirodne stvari ovde nisu slučaj i da su zabeleženi nestanci aviona i brodova tokom godina definitivno uslovljeni lošim vremenom i ljudskom greškom.
Smešten između Majamija, Portorika i Bermuda, zloslutni trougao tokom godina odneo je brojne avione i brodove koji su potpuno nestali bez traga u blizini severnoatlantskog regiona, koji pokriva 700.000 kilometara okeana.
Naučnik je teoretisao da, zbog toga što je Bermudski trougao veoma užurban i zauzet deo okeana, ističući njegovu blizinu SAD, nestanci u ovom području uopšte nisu neobična stvar. Krušelniki je izjavio za medije da: „Bermudski trougao stoji blizu Ekvatora, u blizini bogatog dela sveta – Amerike i upravo zato je tu saobraćaj neverovatno gust. Sudeći prema engleskim i američkim obalskim stražama, broj nestanaka u ovom delu isti je kao i u bilo kom drugom na svetu, kada se uzme procenat u obzir“.
Krušelniki se takođe osvrnuo i na let 19, verovatno najpoznatiji nestanak u trouglu, a on se sastojao od pet aviona koji su krenuli sa Floride petog decembra 1945. godine, sa ukupno 14 članova posade. TBM Avenger torpedo bombarderi izvodili su dvočasovni rutinski trening, ali je baza ubrzo izgubila svaki kontakt sa pet aviona. Ove letelice su potpuno nestale, zajedno sa svim članovima posade i njihove olupine nikada nisu pronađene.
Sudeći prema tvrdnjama, PBM-Mariner avioni krenuli su u misiju potrage i spasavanja kako bi pronašli let 19, ali su i oni takođe nestali, zajedno sa 13 članova posade. Krušelniki insistira na tome da je let 19 najverovatnije nestao zbog ogromnih talasa, koji su merili i 15 metara tog dana na Atlantiku, uprkos tome što su uslovi za let najavljeni kao idealni 5.12.1945. Naučnik je takođe naveo da je narednik Čarls Tejlor, vođa tima, bio jedini iskusan pilot od petorice, iako je mogućnost da je baš njegova greška zapečatila sudbinu čitavog leta potpuno otvorena.
Kako je dodao: „Narednik Tejlor stigao je mamuran na pistu, leteo je bez sata i imao je istoriju gubljenja aviona dva puta pre toga“. Krušelnikijevi transkripti predstavljaju da je Tejlor bio potpuno uveren da bi njegov avion trebalo da leti na istok. Mladi pilot je zatim sugerisao da se krene na zapad, ali je Tejlor odbacio ovaj predlog i patrola je nastavila istočno, dublje u Atlantik. Krušelniki je objasnio da je ovaj deo okeana prilično dubok, što čini pronalaženje olupina daleko težim.
Što se tiče aviona koji su krenuli u akciju potrage i spasavanja, australijski naučnik je izjavio da su oni viđeni kako eksplodiraju u vazduhu.
N.Đ.
