U najnovijoj studiji, naučnici iz Velike Britanije objasnili su kako je zloglasni živi fosil uspeo da održi svoj izgled još iz ere dinosaurusa...
U naučnoj disertaciji, istraživači su koristili napredno evoluciono modeliranje, kako bi predstavili svetu razloge opstanka određenih vrsta odmah nakon masovnog izumiranja u doba jure. Proučavanje evolucije današnjih krokodila u potpuno novom svetlu, zahtevalo je ubacivanje tone evolucionih podataka u novi masivni matematički model. Naučnici su saznali da su korkodili, koji danas poseduju 25 sličnih, ali različitih vrsta, evoluirali u svoj bazni oblik nazvan isprekidani ekvilibrijum.
Krokodilske linije razgranale su se u jednom momentu, dok su samo određene podvrste evoluirale brže. Međutim, dvesta miliona godina kasnije, ovaj predator nastavio je svoju usporenu putanju. Slabilji primerci izumrli su tokom klimatskih promena nalik Milankovićevom glacijalu, sa najjačim granama koje nastavljaju svoj večni put kroz vreme.
Za krokodilske vrste srećnu okolnost predstavlja usporeni evolucioni tok, koji poseduje pravu kombinaciju najkvalitetnijih komponenti, omogućujući im da prežive sve zemaljske uslove tokom dugčkog vremenskog perioda. Poput tardigrada, ili bubašvaba, krokodili poseduju kvalitete ekstremofila i daleko su im bliži od bilo koje vrste životinja na planeti.
Naučnici tvrde da ovakav isprekidani ekvilibrijum nastaje kod organizama uslovljenih većim eksterijernim pritiscima, nalik masovnim izumiranjima, direktno zaduženim za poslednje izdanje modernih krokodila. Ovakve čistke na planeti Zemlji povezane su sa masovnim nastajanjem novih vrsta takođe, što intuitivno poseduje određeni smisao, iako su istraživači zaključili da je to slučaj manjeg obima nego što se prethodno smatralo.
U suštini, kada planeta odjednom ostane gotovo prazna i beživotna, u nekoj novoj vrsti klimatske promene, ili velikog izumiranja, nastaju savršeni uslovi za nove mutacije koje se sa lakoćom mogu dogoditi. Ukoliko današnje krokodile uporedimo sa klasičnim zvoncarama sedamdesetih, njihove karakteristike mogu biti shvaćene kao nešto prevaziđeno i zamrznuto u toj eri, vremenu kada su bile voljene i viđene kao kvalitetne, ali se svakodnevno susrećemo sa nekim od najistaknutijih detalja koji su im omogućili da u modnim trendovima prežive do današnjeg dana. Kako su naučnici zaključili, isti model ravnoteže može se primeniti i na ostalim živim fosilima, nalik kornjačama, na primer.
Razumevanje vrsta koje su nepromenjene preživele duge vremenske periode, kao i sve one koje su nestale tokom velikih istrebljenja, pomaže ostalim naučnicima da sklope komplikovanu slagalicu ogromnih razdoblja evolucione istorije planete Zemlje.
N.Đ.
