Spavanje sa uključenim televizorom potencijalno može uvećati rizike od preuranjene smrti, potvrdili su eksperti za spavanje...
Iako veliki broj ljudi bez ikakve sumnje ima naviku da se uspava ispred televizijskog ekrana uz neki program, seriju ili film, kako se ispostavilo to može biti veoma štetno po naše zdravlje na duže staze.
Ovo je potvrđeno nedavnim istraživanjem izvedenim u Školi za medicinu Nortvestern Univerziteta, koje sugeriše da izloženost čak i osrednjem ambijentalnom svetlu može oštetiti naše kardiovaskularne funkcije tokom spavanja, ujedno povećavajući rizike koji dovode do preuranjene smrti.
Dr Filis Zi, direktor medicine spavanja na Nortvestern Univerzitetu i Feinbegovom fakultetu za medicinu, objasnila je da su rezultati ove studije upoređivali rezultate spavanja sa ambijentalnim svetlom i spavanja u potpuno tamnim sobama.
Zdravi odrasli ljudi između 63 i 84 godine učestvovali su u eksperimentu i otkriveno je da je samo jedna noć prespavana u okruženju zagađenom ambijentalnim osvetljenjem, kao što je potpuno stišan i uključen televizor, podizala šećer uz krvi i puls im je bio drastično povećan.
Insulinska rezisencija, odnosno stanje u kom ćelije u vašim mišićima, masti i jetri ne odgovaraju dobro na insulin i ne mogu sa lakoćom izvući glukozu iz vaše krvi, takođe se pojavljuje jutro nakon spavanja sa ambijentalnim osvetljenjem. Ovo na kraju dovodi do toga da pankreas proizvodi više insulina, što dovodi do povećanja količine šećera u krvi.
„Rezultat ovog eksperimenta demonstrira da samo jedna noć izloženosti osrednjem sobnom osvetljenju tokom spavanja može uticati na nivo glukoze i kardiovaskularnu regulaciju, što su glavni faktori za oboljenja srca, dijabetesa i metaboličkog sindroma“, izjavila je dr Zi. „Veoma je važno da ljudi izbegnu ili minimalizuju količinu izloženosti svetlosti tokom spavanja.“
Tokom istraživanja je takođe otkriveno da je izloženost bilo kojoj količini svetlosti tokom spavanja u korelaciji sa većim rizicima za dobijanje dijabetesa, gojaznosti i hipertenzija među starijim muškarcima i ženama.
Jedan od autora studije, dr Minje Kim, asistent profesora neurologije na Nortvestern Univerzitetu i Feinbergovom fakultetu za medicinu i lekar, objasnila je: „Bilo da se radi o jednom pametnom telefonu, ostavljenom televizoru tokom noći ili svetlosnom zagađenju velikog grada, izloženi smo veštačkim svetlima tokom 24 časa. Stariji ljudi već potpadaju u grupu povećanog rizika za razvijanje dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, stoga smo morali da dokažemo da li postoje razlike razlike u frekvencijama ovih oboljenja vezano za izloženost svetlosti tokom noći“.
Međutim, pre nego što krenu da paniče, dr Zi je ljudima ponudila neke savete kako da redukuju svetlost tokom spavanja: Ugasiti svetla, a ukoliko je nekome potrebno svetlo u toku noći, onda bi ono trebalo da ono bude malo prigušeno i bliže podu. Boja je veoma važna – nijanse ćilibara, crvene ili narandžaste svetlosti manje su stimulativne za mozak. Pokušajte da izbegnete belu ili plavu svetlost i održavajte ih što dalje od ljudi koji spavaju. Koristite abažure ili masku za spavanje ukoliko ne možete kontrolisati spoljnu svetlost, ili pomerite svoj krevet negde gde spoljna svetlost neće blještati direktno u vaše lice.
N.Đ.
