Sa revolucijom u polju veštačke inteligencije, naučnici, inžinjeri i istraživači sada su u mogućnosti da stvore rešenja za probleme koji su ih mučili godinama...
Jedan od najboljih primera napretka u ovom polju jeste omogućivanje komunikacije putem misli čoveku koji je ostao paralizovan od vrata nadole uz pomoć sistema koji se zasniva na moždanom implantu. Ovaj uređaj, koji je zapravo mozak-kompjuter interfejs, koristi veštačku inteligenciju kako bi razumeo prirodne aktivnosti generisane tokom pisanja rukom i dolazi kao deo dugoročnog istraživanja i partnerskog projekta nazvanog BrainGate.
Tokom istraživanja, šezdesetpetogodišnji muškarac nije zapravo pisao jer su njegove ruke, zajedno sa ostalim udovima potpuno paralizovane već nekoliko godina zbog povrede kičmenog stuba koju je doživeo 2007. godine. Ovaj čovek se umesto toga, koncentrisao i zaposlio mozak kao kada bi stvarno pisao rukom tokom eksperimenta, zamišljajući sebe kako piše pisma upotrebom imaginarne olovke i papira.
On je umom ocrtavao putanje olovke, dok su elektrode implementirane u njegov motorni korteks snimale signale neuronske aktivnosti. Ovi signali su zatim pothranjivali algoritme koji su ih prevodili i predstavljali kao rezultat na eksternom računaru. Konačni rezultat ovog moždanog implanta demonstrirao je na koji način obećavajući virtuelni sistem pisanja može pomoći ljudima koji su izgubili gotovo svu svoju fizičku mobilnost.
Čovek koji je učestvovao u ovom eksperimentu bio je u mogućnosti da napiše impresivnih devedeset karaktera u minuti sa rejtingom preciznosti od 94%. Sudeći prema istraživačima, on je ostao u okviru kucačkih brzina za pametne telefone korisnika iste starosne grupe, koja iznosi oko 115 karaktera ili 23 reči u minuti.
Uprkos svom revolucionarnom potencijalu, ovo je prvenac u tehnološkom polju, tako da su radovi na njegovom usavršavanju u punom jeku. sudeći prema istraživačima, trenutna tehnologija predstavlja dokaz koncepta u ovoj fazi razvoja, predstavivši svoju funkcionalnost na jednoj individui, a zbog toga je daleko od deklarisanja kao klinički održiv uređaj. Možda je pred naučnicima još uvek dug put, ali je civilizacija nadomak kroćenju ove nove tehnologije koja nam može omogućiti da komuniciramo bez mogućnosti za komunikaciju.
N.Đ.
