Naučnici su zaključili zbog čega se često budimo u tri ujutru i razmišljamo o svakoj odluci koju smo u životu doneli i greške koju smo napravili...
Ovo se dešavalo svakome od nas, probudimo se iznenada u pola noći i naš mozak krene da unosi elemente katastrofe u sve što se oko nas zbiva, okrećući sam vodenicu na negativne stvari, bilo da se one nalaze u našoj vezi, na radnom mestu ili vezano za nešto što se dogodilo u srednjoj školi pre dvadeset i pet godina. Kako se ispostavilo, za ovo postoji veoma dobar razlog i nauka je sada odlučila da nam ga malo bolje objasni.
Diplomirani psiholog i istraživač, Greg Mari, objasnio je da su ovo sasvim normalne stvari i izjavio: "Tokom normalnog noćnog sna, naša neurobiologija dostiže tačku preokreta oko tri ili četiri ujutru. Telesna temperatura počinje ponovo da raste, redukuje se dubina sna, posebno jer smo glavni deo već prošli, ukoliko smo legli na vreme naravno, sa vrhuncem lučenja melatonina, hormona sna, koji je prošao i nivoima kortizola, hormona stresa, koji se povećava jer se naše telo polako priprema kako bi nas lansiralo u novi dan".
"Neverovatno je to što se ova aktivnost dešava nezavisno od spoljnih efekata kao što su svetlost zore, jer priroda odlučuje da su ovakve stvari, izlazak i zalazak sunca veoma važni za našu biologiju, tako da oni moraju biti predviđani. Mi se zapravo budimo više puta svake noći, dok je lagani san daleko češći tokom njene druge polovine. Kada je spavanje odlično i kada smo zaista umorni, mi zapravo nismo ni svesni ovih buđenja."
"Međutim, kada čitavoj priči dodamo stres, ova mikro buđenja definitivno će prerasti u potpuno svesno stanje." Brojne stresne situacije i sve ono kroz šta nas ovaj život može provesti tokom dana, poseduju ogroman uticaj na vreme kada su naše oči zatvorene. Kako je psiholog dodao: "Nikakvo iznenađenje ne predstavlja to što sam dokazao da je i ova poslednja pandemija postala jedan od stresnih elemenata koji remete san. Tako da svako ko se sada budi oko tri sata sa neosnovanim strahovima, definitivno mora znati da nije jedini". Ovo je tako zbog toga što svi ljudi proživljavaju stvari na različite načine, ali kulminaciju svega gotovo uvek predstavlja ostajanje budnim do vremena za ustajanje i proživljavanje čitavog života iz početka. Zbog čega je to tako?
"U ovo vreme našeg ciklusa spavanja, mi smo na našoj najnižoj fizičkoj i kognitivnoj tački. Što se prirode u ovom slučaju tiče, sve to znači da je krajnje vreme za fizički i emocioni oporavak, što zaključuje zbog toga što su naši unutrašnji resursi na niskom nivou. Sa druge strane, nama takođe nedostaju i drugi resursi usred noći, a to su društveni kontakti, kulturna dobra i sve kopirajuće veštine odraslih ljudi koje su nedostupne u ovo vreme."
"Bez naših ljudskih veština i kognitivnog kapitala, ostavljeni smo u mraku sa svojim mislima. Stoga, naš um je delimično u pravu kada zaključuje da problemi koje on generiše jednostavno nemaju rešenja, posebno zato što što je tri sata ujutru i oni doslovno tada ne mogu biti rešeni. Istina je to da naš mozak zapravo ne traga za rešenjima probelma u tri ujutru, a uprkos tome što mi možemo pomisliti da na mentalnom polju radimo na njihovom rešavanju tokom ovog vremena, ovde je zapravo reč o brizi, nečemu potpuno drugačijem i nečemu što je okarakterisano kao zli blizanac rešavanja problema."
Ukoliko se mučite sa ovim, Greg posedeuje nekoliko saveta koje možete iskoristiti. "Svoju pažnju prebacujem na čula, posebno na zvuk svog dana. Kada primeteim da napetost raste, ponovo svoju pažnju okrećem ka svom disanju ili podizanju dijafragme, dok je upotreba čepova za uši profesionalni savet koji će vam pomoći da još bolje čujete svoje disanje i pobegnete iz svoje glave koja vas naizgled vodi u nekontrolisano stanje. Ponekada, ovaj metod može pomoći, ponekada ne. Ukoliko još uvek imam negativne misli u glavi nakon 15 ili 20 minuta, ja nastojim da uključim savet iz kognitivno-bihejvioralne terapije, ustanem, uključim nešto blaže svetlo i čitam."
N.Đ.
