Postojalo je vreme kada trening grudi nije bio zamisliv bez tri ugla potiska: ravnog, kosog i obrnutog...
Ta kombinacija bila je temelj bodibildinga zlatne ere, a potisak sa kosine smatran je gotovo obaveznim alatom za izgradnju masivnih, definisanih grudi. Danas, međutim, ovaj pokret jedva da se viđa u teretanama. Nije nestao zato što ne funkcioniše — već zato što se promenio način na koji razmišljamo o treningu.
U savremenim teretanama dominiraju ravne klupe, kablovi i multifunkcionalne sprave. Kose klupe, ako uopšte postoje, često stoje po strani, neiskorišćene, kao relikt nekog drugog vremena. Razlog za to nije pad efikasnosti vežbe, već promena prioriteta u fitnes kulturi.
Potisak sa kosine izvodi se pod uglom od približno 15 do 30 stepeni, pri čemu je glava niže od kukova. Taj položaj menja biomehaniku pokreta, rasterećuje prednje deltoide i rotatornu manžetnu i preusmerava opterećenje na donje delove grudnih mišića. Upravo zbog toga su ga stariji bodibilderi smatrali „najprirodnijim“ potiskom za ramena, jer omogućava rad sa većim težinama uz manji stres na zglobove.
Ipak, kako su treneri počeli da pojednostavljuju programe i uklanjaju sve što se smatralo „suvišnim“, potisak sa kosine prvi je ispao iz igre. Ravni potisak već dovoljno angažuje veliki grudni mišić, a kada su vreme i oporavak ograničeni, dodatni ugao često deluje kao luksuz. Fokus se prebacio na ono što je vidljivo u ogledalu i na društvenim mrežama — gornje grudi.
Estetika je odigrala veliku ulogu. Savremeni ideal muške građe favorizuje pun, „kvadratan“ gornji deo grudi, dok donji deo više nije u centru pažnje. Zbog toga su kosi potisci zamenjeni varijacijama ravnog potiska, kablovima i vežbama koje bolje naglašavaju gornju liniju torza.
Paralelno s tim, fitnes industrija je napravila zaokret ka funkcionalnom treningu. Vežbe koje ne liče na „realne“ pokrete ili ne nude mobilnost i svestranost često se odbacuju. Trener Li Bojs ističe da se potisak sa kosine danas često doživljava kao niskofunkcionalan, iako objektivno dobro razvija mišiće grudi i tricepsa. Problem je što savremeni sportista traži balans između snage, pokretljivosti i dugoročnog zdravlja zglobova.
Tu su i praktični razlozi. Kosa klupa je glomazna, zahteva dodatne oslonce za noge i precizno podešavanje. Mnoge teretane su je zamenile univerzalnim klupama i mašinama koje zauzimaju manje prostora i nude brže prilagođavanje.
Ipak, potisak sa kosine nikada nije potpuno nestao. Iskusni vežbači, stariji bodibilderi i lifteri sa problemima u ramenima često mu se vraćaju. Trener Den Džon naglašava da je za mnoge ljude ova varijanta čak prijatnija od propadanja, jer omogućava snažan rad grudi uz kontrolisano opterećenje.
Istraživanja i praktično iskustvo pokazuju da potisak sa kosine posebno dobro aktivira donje delove grudnih mišića, uz manju aktivaciju prednjih deltoida. To ga čini korisnim alatom i za bodibildere koji žele puniju formu grudi, ali i za powerliftere koji traže način da povećaju snagu bez dodatnog opterećenja ramena.
Još jedna prednost leži u mehaničkoj efikasnosti. Kraći opseg pokreta nije „varanje“, već način da se poveća tenzija u ciljnim mišićima. Kako objašnjava Geret Sapsted, to omogućava preopterećenje tricepsa i srednjeg dela grudi, što se često direktno prenosi na jači završetak ravnog potiska.
Na kraju, postoji i faktor adaptacije. Telo se brzo navikava na iste uglove i iste pokrete. Uvođenje potiska sa kosine može biti upravo ono što će razbiti plato i vratiti napredak, posebno kod vežbača koji godinama rade iste varijacije.
