Jedan naučnik razvio je kompjuterski algoritam koji može dovesti do transformativnih otrkića u energiji, dok samo njegovo postojanje preispituje mogućnosti da naša realnost zapravo može predstavljati određene simulacione procese...
Algoritam je kreiran od strane fizičara Hong Kvina, iz U.S. Department of Energy agencije i njnog Princeton Plasma Physics Laboratory odeljenja. Ovaj sistem uključuje proces veštačke inteligencije poznat kao mašinsko učenje, koji popravlja svoje znanje na automatizovan način putem iskustava.
Kvin je razvio svoj algoritam kako bi predvideo orbite planeta u sunčevom sistemu, trenirajući ga na podacima Venere, Merkura, Zemlje, Marsa, Ceresa i Jupitera. Podaci su slični onima koje je Kepler nasledio od Tiho Brahea 1601. godine, kako je Kvin naglasio u svom poslednjem radu objavljenom na ovu temu. Ovim podacima pothranjeni algoritam može na pravi način predvideti planetarne orbite u solarnom sistemu, uključujući parabolične i hiperbolične orbite kosmičkih tela. Najinteresantnije od svega jeste to što ovaj sistem može izvršavati zadatke bez bilo kakvih unosa vezanih za Njutnove zakone kretanja i univerzalne gravitacije. Algoritam sam uči ove zakone i potpuno ih samostalno shvata izvlačeći njihove računice iz brojeva.
Kvin trenutno adaptira svoj algoritam kako bi predvideo, pa čak i kontrolisao ostala ponašanja, sa fokusom na česticama plazme u ustanovama kreiranim za prikupljanje fuzione energije našeg sunca i zvezda. Zajedno sa Erikom Palmerukom, studentom doktorskih stuidija na Prinston Univerzitetu, Kvin koristi svoju tehniku radi učenja efektivnog strukturno očuvanog algoritma, sa dugoročnom stabilnošću, simuliranju dinamike u magnetno fuzionim plazmama. Naučnik takođe planira da iskoristi svoj novi izum u proučavanju kvantne fizike.
“U fizici uglavnom kreiramo teorije bazirane na proučavanjima, koje zatim koristimo kako bismo teroertski predvideli nova proučavanja”, izjavio je Kvin. “Ono što ja radim jeste zamena procesa sa jednom vrstom crne kutije namenjene tačnom predviđanju bez upotrebe znanja tradicionalnih teorija ili zakona. U suštini, ovde je reč o preskakanju ključnih delova fizike. Sistem dobija informacije direktno od podatka do podatka, bez bilo kog zakona fizike u sredini.”
Kvinov rad je delimično inspirisan delom švedskog filozofa Nika Bostroma, koji je 2003. godine objavio poznati rad u kome se naglašava da svet u kome živimo može predstavljati deo veštačke simulacije. Ono što Kvin smatra da je postigao sa svojim algoritmom jeste omogućavanje radnog primerka i tehnološke podloge za podršku teorije simulacije u Bostromovom filozofskom argumentu.
“Šta je zapravo algoritam koji funkcioniše na laptopu univerzuma? Ukoliko jedan takav sistem postoji, on bi trebalo da bude veoma jednostavan i definisan diskretnim prostorno vremenskim okvirima. Kompleksnost i bogatsvo univerzuma dolazi iz količine memorije i snage centralne procesorske jedinice ovog “laptopa”, ali njegiovi algoritimi bi mogli biti maksimalno pojednostavljeni.”
Naravno, postojanje algoritma koji omogućuje smislena predviđanja prirodnih pojava iz dobijenih podataka ne znači da smo sada u mogućnosti da kreiramo simulaciju postojanja. Kvin veruje da smo još uvek generacijama daleko od izvođenja ovakvih procesa. Rad ovog naučnika svoj pristup dobija putem upotrebe kvantne teorije polja, koju smatra idealnom za mašinsko učenje, ali istovremeno prilično komplikovanom za razumevanje ljudi na trenuntom evolutivnom nivou. Naučnik je objasnio da kvantna teorija polja može biti viđena kao algoritmički ram sa prilagodljivim parametrima, koji mogu biti trenirani upotrebom opservacionih podataka i prikupljenih informacija. Kvin naglašava da jednom istrenirana, kvantna teorija polja postaje algoritam prirode koji kompjuteri mogu simulirati kako bi predvideli naše opservacije.
Sudeći prema naučniku, kvantne teorije polja kose se sa najpopularnijim metodama učenja fizike, koja danas posmatra prostor-vreme kao kontinuum. Ovakav pristup svoje korene duguje Njutnu, koji je smislio tri pristupa opisivanju prostor-vreme kontinuuma, uključujući njegov zakon kretranja, zakon gravitacije i infinitezimalni račun.
Kvin veruje da postoje ozbiljni problemi u modernim istraživanjima koja se baziraju na zakonima fizike u prostorno vremenkom kontinuumu predstavljenom različitim jednačinama i teorijama kvantnih polja. Ukoliko se zakoni fizike baziraju na kvantnom prostor-vremenu, kao što Kvin ističe, brojne poteškoće u ovim procesima mogu biti prevaziđene.
Ukoliko svet stvarno funkcioniše po teoriji kvantnih polja, on može izgledati kao nešto iz Matriksa, kreirano od piksela i informacionih tačaka.
Kvinov rad takođe povlači paralelu sa logikom Bostromove simulacione hipoteze i može značiti da kvantne teorije polja poseduju daleko veću ulogu od trenutnih zakona fizike u svemirskom kontinuumu. Zapravo, prema naučniku, naša pokoljenja mogu dokazati da kvantna teorija polja dolazi kao daleko prirodnije rešenje od zakona fizike beskrajnog univerzuma, korišćenih od strane naših predaka sve od sedamnaestog veka do danas.
N.Đ.
Izvor: Big Think
