Jedna posebna prostorija nazvana je najopasnijim mestom na svetu i smeštena je na lokaciji koja nikoga ne može iznenaditi...
Iako brojni ljudi mogu dobiti prilično različite slike kada razmišljaju o najopasnijem mestu na planeti, vlasnik ove titule zapravo je samo jedna posebna soba. Prostorija koja je ovde u pitanju smeštena je u podrumu Pripjata, grada koji je dom nuklearne elektrane Černobilj, u kojoj se dogodio veliki akcident pre trideset i šest godina.
Ovu sobu stručnjaci nazivaju Slonovom nogom Černobilja, jer je radioaktivna masa koja se prikupljala u podrumu pružila njenoj fasadi izgled naboranog stopala ove životinje. Ova prostorija je u jednom trenutku bila dovoljno toksična kako bi ubila svakoga ko bi samo stajao u njenoj blizini.
Stopalo unutar podruma četvrtog reaktora kreirano je od betona, peska i istopljenog nuklearnog goriva, prostirući se na ogromnih dva metra dužine. Nuklearna katastrofa u ovoj elektrani bila je toliko potentna da su fotografije ove istopljene mase u njenom podrumu mogle da se kreiraju tek decenijama kasnije, kada su se nivoi radijacije dovoljno smanjili.
1986. godine, nivoi radijacije Slonove noge merili su zapanjujućih 10.000 rentgena po satu, što je dovoljno kako bi isporučilo fatalnu dozu svakome ko se nađe u njenom okruženju za manje od jednog minuta. Kako naučnici procenjuju, ovaj podrum će ostati opasno radioaktivan još desetinama hiljada godina, tako da i decenijama nakon eksplozije on i dalje predstavlja smrtnu kaznu za ljude.
Međutim, kao što je moguće videti u našoj galeriji, brzo fotografisanje Slonove noge u posebnoj opremi definitivno neće izazvati akutne efekte po pitanju zdravlja, baš kao što je Artur Kornejev, kazahstanski nuklearni inspektor dokazao 1996. godine kada je ona nastala.
Nuklearna katastrofa u Černobilju dogodila se 26.04.1986. godine, kada je reaktor četiri ove elektrane eksplodirao tokom bezbednosnih testova. Za tragičnu nesreću okrivljene su vrele šipke reaktora koje su izbacivale ogromne količine pare nakon što su spuštene u vodu za hlađenje.
Strujni napon doveo je do masivne eksplozije, koja je automatski izbacila ogromne količine radijacije u okolnu atmosferu. Nekoliko trenutaka kasnije, u Pripjatu je odjeknula je još jedna i još snažnija eksplozija, koja je u potpunosti raznela zgradu reaktora, ispaljujući elemente iz jezgra oko elektrane startujući brojne prateće požare.
Iako je svetski priznati broj žrtava direktno povezanih sa eksplozijama u ovoj nuklearci trideset i jedan, do danas je potpuno nepoznato na koliko je tačno ljudi ova katastrofa uticala sa svojim radioaktivnim zračenjem koje je bilo enormno.
N.Đ.
