Najstrožiji ruski zatvor smešten je u blizini granice sa Kazahstanom i u njemu se nalazi oko sedamsto najopasnijih pritvorenika, ubica koji su zajedno lišili života preko 3.500 ljudi, što je u proseku pet ubistava po jednom čoveku...
Teroristi, serijske ubice i kanibali mogu biti pronađeni unutar ove zastrašujuće ustanove i njene galerije koju kao da je sastavljao sam Dante. Jedan od stražara nedavno je govorio o tome kako rad u ovakvom zatvoru izgleda, dok su robijaši otkrivali razloge zbog kojih su završili na ovom mestu.
Narednik Denis Avsjuk izjavio je za Nacionalnu Geografiju kako su glavni zločini počinjeni od strane ljudi zatvorenih ovde upravo ubistva. Međutim, kako je dodao: „Ovde takođe imamo i manijake, pedofile i teroriste. Ukoliko pokušate da ih nazovete ljudima, vaš jezik prirodno kreće unazad. Nikada se nisam saosećao ni sa jednim od njih“. Kako je u emisiji navedeno, zatvorenici se bude u šest ujutru, a tokom sledećih šesnaest sati njima je zabranjeno da sede na svojim krevetima.
„Zatvorenici su pod konstantnim nadzorom u svojim ćelijama, tako da se na njih budno motri non-stop. Takođe, tu su detektori pokreta i svetlosti. Pored toga, svakih petnaest minuta stražar prolazi hodnicima, tako da zatvorenici moraju biti pažljivi.“
Jedan zatvorenik, Nikolaj Astankov, čovek koji služi doživotnu kaznu zbog ubistva porodice i spaljivanja njihovih tela u šumi, izjavio je da ćelije mere 4,64 kvadratna metra i njih dele dva zatvorenika u sistemu ’ćelija u ćeliji’. Tri seta čeličnih vrata razdvajaju ćelije od hodnika. Ne postoji zatvorsko dvorište i zatvorenici mogu vežbati jedino unutar svojih ćelija. Prilikom napuštanja svojih večnih smeštaja, zatvorenici se savijaju i često sa povezima na očima u ovom teškom položaju izvode kako ne bi zapamtili raspored zatvora. Njihovo povijanje takođe ograničava mogućnosti napada na stražare.
Vladimir Nikolajev, osuđeni kanibal i jedan od najopasnijih kriminalaca u ovom zatvoru, prisećao se jednog svog ubistva, izjavljujući: „Dolazio sam kući sa jedne zabave i bio sam pomalo pijan, ispred vrata drugog ulaza do moje zgrade stajao je još jedan pijani muškarac i pitao me je za upaljač. Počeli smo da se svađamo i došlo je do tuče. On me je udario, ja sam mu vratio i kako se ispostvilo on je od ovog udarca preminuo“.
„Odvukao sam ga u kupatilo, svukao i krenuo da ga sečem na komade. Odsekao sam mu prvo glavu, ruke, pa zatim i noge. Odjednom mi je nešto sinulo i u mojoj glavi se pojavila ideja o tome da bi trebalo da ga probam.“ Nakon ovoga zatvorenik je detaljno objasnio kako je sekao komade mesa sa čovekovih butina i kuvao ih. „Probao sam i nije mi se svidelo, zbog čega sam ih iseckao i prepržio u tiganju“, dodao je ovaj monstrum.
Osim što je sam probao ljudsko meso, Nikolajev ga je takođe dao i svom prijatelju, koji ga je odneo kući i svojoj ženi, koja ga je samlela i napravila ćufte. Ona je takođe ovim mesom hranila i svoju decu, a Nikolajev je ovoj porodici rekao da se radi o kengurovini, a uprkos tome što ove životinje Rusi mogu videti samo u zoološkom vrtu ili na TV-u, nesrećni ljudi nisu imali pojma da zapravo uživaju u obrocima koji su dokazi njegovog užasavajućeg zločina.
Sudeći prema jednom od narednika u zatvoru Black Dolphin, svi ljudi koji su u njemu imaju doživotne robije, tako da će iz njega izaći jedino sa nogama unapred. Ni jedan zatvorenik nikada nije uspeo da pobegne odavde, a kako je Astankov na kraju zaključio: „Ukoliko konstantno mislite o tome da ste ovde, o onome što vas čeka, da nikada nećete biti slobodni i da ste ostavljeni ovde sami, jednostavno nećete preživeti“.
N.Đ.
