U zoru 04.07.1945. godine, prva atomska bomba rasula je sav svoj pakao po prašnjavoj pustinji Novog Meksika, stvarajući pečurku visoku 11,5 kilometara...
Usred nezapamćenog razaranja izazvanog nuklearnom probom imena Trinity, eksplozija bombe takođe je kreirala i nešto što je prilično neverovatno, "zabranjeni" kvazikristal koji definitivno baca senku sumnje na sve što znamo o fizici. U novom istraživanju objavljenom prošle nedelje u magazinu Proceedings of the National Academy of Sciences, internacionalni tim naučnika izneo je detalje ovog nikada pre viđenog tipa kvazikristala.
Trinity testiranje uključivalo je bacanje bombe sa čeličnog tornja visine 33 metra na zemlju ispod. Suočen sa neverovatnom količinom toplotne energije, pesak unuatr kratera pretvorio se u zeleni, povremeno i crveni, materijal nalik staklu, poznatiji nauci kao trinitit. Upotrebom širokog opsega visokotehnološke opreme za posmatranje, istraživači su pregledali neke od primeraka trinitita stvorenog tokom testa. Ono što su otrkili jeste da primerci trinitita poseduju čudne metalne mrlje nepoznatog sastava ikoseadar kvazikristala, obeleženog kao Si61Cu30Ca7Fe2.
Kvazikristali su ranije nalaženi u meteoritima i sintetisani su u laboratoriji, ali ovo je prvi put da se jedan primerak ljudskom rukom kreiranog kvazikristala pojavi putem nuklearne eksplozije. Poslednje otrkiveni kvazikristali poseduju petostruke, trostruke i dvostruke simetrije, obrasce koji poništavaju pravila simetrije regularnih kristala.
Tipičan kristal predstavlja materijal koji poseduje atome simetrično poređane u periodičnom, ponavljajućem obrascu. Kod kvazikristala, sa druge strane, atomi su i dalje poređani, ali se njihov obrazac ne ponavlja. Ovo rezultira bizarnim asimetričnim, neponavljajućim atomskim strukturama koje ne možemo videti u običnim kristalima, poznatijim nauci kao "zabranjene simetrije". Daniel Šektman, izraelski naučnik za materijale, prvi put je otkrio kvazikristale tokom osamdesetih godina prošlog veka. Njegov rad je u početku naišao na velike kritike, pa čak i javno izlaganje ruglu, ali mu je na kraju ipak donelo Nobelovu nagradu iz hemije 2011. godine, što je bio savršen način da ućutka sve svoje protivnike.
N.Đ.
