Misterija izgradnje egipatskih piramida uskoro bi mogla biti u potpunosti rešena, zahvaljujući otkriću drevnog ogranka Nila, koji je nekada davno tekao kroz Gizu...
Sa stotinama metara u širini, ogromni vodeni tok je od tada u potpunosti presušio, ali je definitivno bio u mogućnosti da obezbedi transport kolosalnih količina materijala i radnika potrebnih za izgradnju ikoničnih egipatskih monumenata, pre više hiljada godina.
Sudeći prema arheolozima, grupisanje piramida duž zapadne pustinjske margine Nila, odnosno njegovog poplavnog područja, indicira da je ovo područje nekada bilo bogatije za jedan veliki vodeni tok, koji je bio u mogućnosti da pomogne i podrži ove ambiciozne građevinske projekte. Razgovarajući sa medijima, autor studije, dr Iman Gonim, rekla je da, ako piramide postoje svuda u ovoj posebnoj oblasti, onda su tu u prošlosti postojala velika vodena tela koja su nosila ili olakšavala transport kamenja i velikog broja radnika do lokacija njihove izgradnje.
Kako je Gonimova izjavila: „Stoga, mi smo nekim logičkim razmišljanjem došli do zaključka da je ovde nekada postojao veliki vodeni tok, odnosno autoput koji su drevni Egipćani koristili, ali niko zasigurno nije znao gde se on tačno nalazi. Koliko je bila velika ova grana Nila? Gde se tačno nalazila ova grana Nila i koliko je ona zapravo bila udaljena od mesta gde su se gradile piramide?“
Kako bi ovo saznala, Gonimova je morala da odzumira što je dalje moguće upotrebom radarskog satelita, odnosno njegovih podataka prikupljenih o dolini reke Nil iz svemira. Pošto talasi radara nisu u mogućnosti da probiju tlo, fotografije su omogućile pristup nevidiljivom svetu informacija koje se nalaze ispod mekane površine, otkrivajući prisustvo isušenog rečnog korita koje vijuga kroz pustinju i poljoprivredno zemljište u dužini od oko sto kilometara.
„Dužina ove grane Nila bila je ogromna, ali ni njena širina nije bila ništa manje izdašna, sa pojedinim delovima širokim i po nekoliko stotina metara“, izjavila je Gonimova. „Ovde govorimo o pola kilometra ili više u širini, što je ekvivalent današnjim najširim tačkama Nila. Stoga, ovo nipošto nije bila mala grana, ovo je bio jedan od glavnih tokova.“
Prostirući se od Fajuma do Gize, presušeni vodotok prolazi pokraj trideset i osam različitih lokacija sa piramidama i zbog toga je od strane istraživača nazvan Ahramat granom, što znači Piramidina grana na arapskom. Tim stručnjaka sada planira da analizira zemljište ovog drevnog rečnog korita, kako bi zaključio da li je ono bilo aktivno tokom Starog i Srednjeg kraljevstva, pre 3.700 i 4.700 godina, kada su piramide bile građene.
Bez ovih potvrda, potpuno je nemoguće doneti konačni zaključak, iako postoje brojni dokazi koji sugerišu da je ova grana zaista igrala veliku ulogu u izgradnji ovih monumentalnih građevina. Na primer, Gonimova objašnjava da je većina ovih piramida posedovala nasip, koji se uglavnom završavao sa nečim što naučnici nazivaju hramom u dolini, odnosno nečim sličnim luci ili drevnom pristaništu. Pored toga, većina ovih hramova u dolini smeštena je tačno na obalama ovog isušenog vodotoka.
Pored pružanja novog uvida u samo konstruisanje piramida, poslednja istraživanja drevnih tokova Nila mogu pomoći arheolozima da otkriju tajne drevnog Egipta uz pomoć lociranja drugih izgubljenih lokaliteta, dodala je Gonimova. „Tokom vremena, glavni tok Nila je migrirao, u pojedinim delovima ka istoku, dok je u drugim pomeren ka zapadu, zbog toga što je to oduvek prirodna karakteristika naših reka“, objasnila je.
„Kako su pojedine grane Nila nestajale, drevni Egipatski gradovi i naselja takođe su zamirala i nestajala, dok danas nemamo predstavu gde za njima da tragamo. Prateći putanje drevnih vodenih tokova, naučnici sada poseduju daleko bolje šanse da otkriju ove naseobine, od kojih im svaka pojedinačno može pomoći da bolje razumeju našu istoriju i egipatsko nasleđe.“
N.Đ.
