Jedan naučnik govorio je o tome kako je vreme da se pomerimo od mišljenja da je moguće živeti nakon smrti, kao od ideje koja je jednostavno izvan realizma naučnih verovatnoća...
Šin Kerol je kosmolog i profesor fizike na Kalifornijskom Tehnološkom Institutu, koji je veći deo svog života i rada posvetio proučavanju i rasvetljavanju zakona fizike.
Kerolovi zaključci po pitanju života posle smrti baziraju se na razumevanju da zakoni fizike stoje iza svakodnevnog života i da su potpuno razumljivi, stoga se sve dešava unutar ovih okvira. Kako bi život posle smrti postojao, svest bi trebalo da bude nešto potpuno odvojeno od našeg fizičkog tela, dok su upravo to mogućnosti koje zakoni fizike poriču.
Za sve ljude koji nisu previše zagrejani za nauku, svest može biti svedena na najjednostavniju moguću formu i objašnjena nizom atoma i elektrona koji nam u suštini pružaju um kakav imamo danas. Sudeći prema Kerolu, zakoni univerzuma ne dozvoljavaju ovim česticama nastavak operisanja nakon što naš organizam prestane da funkcioniše.
Kako je Kerol napisao u Scientific American publikaciji: „Tvrdnje da neka forma svesti može opstati nakon što naša tela umru i krenu da se raspadaju na svoje gradivne materijale, suočava se sa jednom velikom, nepremostivom preprekom: zakonima fizike na kojima se naša svakodnevnica zasniva i koji su potpuno razumljivi, a ujedno ne postoji nikakav način unutar njihovih granica da se omogući zadržavanje informacija i njihovo odlaganje u našim mozgovima nakon što umremo“.
Kako je naučnik nastavio: „Ukoliko je svest ništa drugo do atoma i poznatih prirodnih sila, onda očigledno ne postoji ništa što bi dušu održalo i omogućilo joj da preživi smrt. Verovanje u život posle smrti, da pojednostavim, zahteva fiziku koja je izvan Standardnog modela, odnosno teorije fizike elementarnih čestica“.
Kako dr Kerol veruje, kada jednom ovo bude prihvaćeno od strane naučne zajednice, onda će ona zaista početi da razume na koji način ljudski um funkcioniše.
Kako je dodao: „Nema nikakvih razloga da budemo agnostički nastrojeni prema idejama koje su dramatično nespojive sa svim što znamo od modernoj nauci. Jednom kada zaobiđemo nevoljnost da se suočimo sa realnošću ovog problema, možemo krenuti da se bavimo daleko interesantnijim pitanjima vezanim za to na koji način ljudi i svest zaista funkcionišu.“
N.Đ.
