Jedan čovek imao je svoj dan u kazinu nakon što je za manje od mesec dana kući odneo 1,2 miliona dolara, što je oko osam miliona prema današnjim standardima...
’Srećni’ kockar imena Ričard Jarecki doveo je jedan italijanski kazino na samu ivicu bankrota, nakon što mu je uzeo veliki novac na ruletu. Jerecki je od tada postao poznat kao Doktor kocke zbog svog pristupa za osvajanje novca zasnovanog na podacima.
Za većinu ljudi, rulet predstavlja kockarsku igru koja je potpuno nasumična i zasniva se isključivo na šansama i sreći. Kockari okreću sudbonosni točak koji im može doneti nekoliko ishoda, kladeći se na rezultate koji će zavisiti isključivo od sekcije u kojoj se malena kugla zaustavi.
Međutim, jedan čovek je bio u mogućnosti da razvije kod kazina i shvati na koji način može osvojiti bogatstvo predviđajući ne toliko nasumične rezultate ruleta. Doktor Ričard Jarecki studirao je medicinu pedesetih odina i bio je smatran jednim od najrenomiranijih i najcenjenijih medicinskih istraživača.
Sa poleđinom u nauci, Jarecki je imao strašno razvijen dar mentalnog pamćenja brojeva i cifara, zajedno sa prirodnim analitčkim kapacitetom koji mu omogućuje da obradi veliku količinu podataka. Pored toga, uz pomoć svoje žene, matematičara Kerol Fus, njih dvoje su uspeli da pobede sistem uz pomoć bizarne metode koju je Jarecki, oslanjajući se na svoju nauku, nazvao pogodnim imenom ’pristrastnost točka’.
Tokom dužeg perioda, doktor je proveo mesece rizgorozno proučavajući i snimajući stotine hiljada okretanja točka ruleta. Kako je doktor zaključio, dok se špil karata, kockice za barbut i druga oprema za kazina menja se svake večeri, točkovi ruleta ostaju na mestu decenijama.
Prirodno, doktor je zaključio količinu nezaobilaznog habanja stolova tokom godina i teoretisao je o tome da li ovi sitni defekti ikada mogu rezultirati statističkim anomalijama. Odgovor do koga je došao, glasio je da, najverovatnije mogu.
Nakon sporadičnih praćenja do 10.000 obrtaja jednog točka, Jerecki je zaključio da se točak ruleta bazira na odeređenim brojevima. Iako njegov rad deluje pomalo dosadan, ne postoji ni jedan argument njegove tačnosti posebno zbog potencijalnih nagrada koje su do danas neponovljene. Kada je bio potpuno siguran da je provalio kod, Jerecki je krenuo u svoj kockarski pohod, tokom kog je pretvorio svojih sedamsto u neverovatnih 40.000 dolara tokom jedne noći.
Slične teme
Nakon što je stigao do ove neverovatne sume, njegova priča se proširila kao šumski požar, sa brojnim novinskim agencijama iz tog vremena koje su bile željne da saznaju njegovu tajnu. Naravno, doktor nije želeo da javno iznese svoje metode i omogući svima da ih isprobaju, slagavši umesto toga, izjavivši da je kako bi stekao prednost koristio superkompjuter sa univerziteta u Londonu. Bez iznenađenja, njegova metoda ’pristrasnosti točka’ gotovo je dovela San Remo - kazino na italijanskoj rivijeri - do bankrota, zbog toga što se u njemu nalazio rulet prepun defekata, potpuno spreman da bude eksploatisan radi visokog profita.
Za razliku od američkih točkova, stolovi sa ruletom kod nas u Evropi poseduju 37 brojeva, odnosno jedan broj manje, što je Jereckom pružilo još veću statističku prednost tokom igre, dva puta veću da budemo precizniji. On je posmatrao mašinu mesecima, proučavajući zatim podatke koje je tokom ovog vremena prikupio. Ovaj genije se kladio na velike količine novca po jednom okretanju, očigledno potpuno uveren u svoj besprekorni metod, gotovo u potpunosti ispraznivši San Remo.
Kazino je na kraju zabranio pristup Jereckom na petnaest dana nakon što je oborio lični rekord po pitanju dobitaka, ali se doktor Jerecki vratio ponovo šesnaestog dana. Doktor je tada osvojio još više novca da je ova kockarnica bila gotovo ispražnjena, zbog čega je Jereckom uručila dužnički ugovor. Sveukupno, Jerecki je zaradio preko 1,2 miliona dolara, što bi predstavljalo ekvivalent cifri od neverovatnih osam miliona dolara prema današnjoj inflaciji.
San Remo je na kraju rešio problem svog točka za rulet menjajući ga potpuno novim, baš kao i sve ostale u svojm kazinu, kako Jarecki niti bilo ko drugi nikada više ne bi mogao da ih dovede na ivicu bankrota. Bilo kako bilo, priča doktora Jereckog definitivno dokazuje da kuća ne dobija baš uvek.
N.Đ.
