Voyager 1 predstavlja najudaljeniju svemirsku letelicu koje je čovečanstvo poslalo na put, a ona je detektovala neobično zujanje koje dolazi izvan našeg sunčevog sistema...
Četrnaest milijardi milja od zemlje, instrumenti ove letelice pokupili su opadajući zvuk koji može biti izazvan plazmom, jonizovanim gasom, u dubokim prazninama međuzvezdanog prostranstva. Lansiran davne 1977. godine, Voyager 1, zajedno sa svojim blizancem Voyager 2, putuje sve dalje i dalje svemirom preko 44 godine. Prvi Voyager sada je stigao do ivice našeg sunčevog sistema, izlazeći iz heliosfere, regiona nalik balonu u svemiru kojim vlada naše sunce. Sada, svemirska sonda kreće se kroz međuzvezdani medijum, gde je ovaj čudni zvuk snimljen.
Stela Koh Oker, student doktorskih studija na katedri astronomije Kornel Univerziteta, otkrila je zvuk u podacima iz Plasma Wave System instrumenta Voyager 1 letelice, koji mere gustinu elektrona. Okerova je naglasila da zujanje dolazi iz udarnih talasa plazme, veoma slabo očitano i monotono, verovatno zbog uskog frekventnog opsega. Iako naučnici smatraju da uporno pozadinsko pištanje može dolaziti od međuzvezdanog gasa, istraživači i dalje ne znaju šta ga tačno izaziva. Ova pojava može biti proizvedena od termalno aktivne jonizujuće plazme oscilirajućih elektrona i kvazi statične termalne buke.
Novi izveštaji Okerove i njenih kolega sa Kornel Univerziteta i Univerziteta u Ajovi, objavljen u Nature Astronomy publikaciji, takođe naglašava da ovo nije poslednji put da ćemo čuti ovaj čudni zvuk. Naučnici su napisali da emisiona konstantnost sugeriše da bi Voyager 1 trebaklo da bude u mogućnosti da nastavi sa praćenjem gustine međuzvezdane plazme u odsustvu udarno generisanih događaja oscilirajuće plazme.
Istraživači takođe smatraju da ovaj pištavi zvuk možda krije dokaze o tome na koji način međuzvezdani prostor i heliopauze - koje se mogu smatrati kao granice solarnih sistema - utiču jedni na druge. Kada je sonda prvi put stupila u međuzvezdani deo, PWS instrument prijavio je poremećaje u gasu izazvane suncem. Međutim, upravo između ovakvih erupcija naučnici su primetili stabilan obrazac kreiran od strane gotovo praznog svemira.
Glavni autor Džejms Kordes, profesor astronomije na Kornelu, uporedio je međuzvezdani medijum sa nežnom ili tihom kišom, dodajući da u slučaju solarnih eksplozija, on može biti detektovan kao svetlosni efekat u oluji koji se ponovo pretvara u nežnu kišu.
Više podataka Voyager 1 letelice tokom narednih godina može sadržati ključne informacije vezane za poreklo ovog zujanja. Otkriće je već izvanredno samo po sebi, posebno kada se ima na umu da sonda funkcioniše na tehnologiji nastaloj sredinom sedamdesetih. Letelica poseduje oko sedamdeset kilobajta kompjuterske memorije.
Ona takođe nosi i Golded Record disk kreiran od strane grupe naučnika koje je vodio pokojni Karl Sagan. Dvanaestoinčni zlatom obložen bakarni disk u suštini predstavlja vremensku kapsulu, zaduženu za pričanje priče o zemaljskoj civilizaciji vanzemaljcima. Ovaj disk nosi zvučni zapis pozdrava na svim jezicima i fotografije koje prikazuju kulturnu i životnu raznovrsnost na našoj planeti.
N.Đ.
