Noć Veštica ili Helloween, slavi se svake godine u noći između 31. oktobra i 1. novembra...
„Vernici“ smatraju da obeležavanjem ovog dana treba da istaknu činjenicu da se u toj noći mnogo toga menja, topli dani se zamenjuju znatno hladnijim, zemlja prelazi iz plodne u jalovu i vlada mračniji period godine u iščekivanju novog proleća.
To sve znamo, ali zašto bi OVA Noć Veštica trebala biti neponovljiva. Pa možda jer nećemo imati prilike da doživimo sledeću. Naime, kako NASA izveštava u datoj noći pored planete Zemlje će proći ogroman asteroid, koji će izbeći udar sa istom sa „dlaku“! Iako je relativno skoro otkriven, asteroid veličine 2,5 km u prečniku, kako isti tvrde, ni u kom slučaju neće naneti štetu životu na Zemlji.
Skeptici tvrde da gde ima dima ima i vatre i da nije slučajnost što će ovaj asteroid „proći“ pored Zemlje upravo u Noći Veštica. Da je isti znatno manji, život kakav znamo na bio bi zbrisan u deliću sekunde. Međutim ako ne pripadate ovoj skupini ljudi verovatno se pripremate za neku od ludih žurki pod maskama, koje nekada zaista znaju da budu jezive.
A da li ste se ikada zapitali odakle vodi poreklo ovaj ni malo svakidašnji praznik? Verujete li poput mnogih da je reč o ritualnu kojim se potajno (a opet otvoreno) obožavaju demoni, ili je u pitanu samo bezopasno nasledstvo paganskog rituala?
Reč “Halloween” u prevodu Noć Veštica, vuče katoličko poreklo iz “All Hollows Eve”, što ukazuje na noć pre „Dana Svih Svetih“. Još u petom veku p.n.e, ovaj praznik se slavio kao keltska nova godina, jer se tog 31.10. završavalo leto u Irskoj. Po legendi, tog dana se na jednom mestu okupe duhovi preminulih u toj godini, koji traže tela u koja bi mogli da uđu, u godinama koje slede. U to vreme vladalo je mišljenje da je ovo jedini način da dohovi sebi obezbede zagrobni život. Upravo u toj noći mešaju se dva totalno suprotna sveta – svet živih i svet mrtvih.
Većini ljudi tog doba nije se nikako dopadala ideja da bi im mrtvi mogli zaposeti tela, pa su svoje domove činili mračnim i nepoželjnim mestima, a sebe same kamuflirali odnosno maskirali u strašne kostime čiji je zadatak bio da oteraju duhove. Tako obučeni paradirali su po ulicama i pravili veliku buku kako bi duhove mrtvih oterali što dalje, natrag u svet mrtvih.
Iako su zbog verovanja u to da ljude mogu zaposeti duhovi mnogi bivali spaljivani na lomači, tokom vekova ovo verovanje je jenjavalo, pa se i sam ritual u oči Noći Veštica menjao. Na tlo Amerike ova ceremonija stiže tek 1840 godine, kada biva i više nego proihvaćena kao praznik koji se slavi i dan danas. Običaj da se deci u kostimima daju slatkiši kada vam zakucaju na vrata, ne vuče poreklo od keltskih plemena, već je uvršten u ovaj običak od strane hrišćana u 9. veku. U to doba se 2.11. slavio kao All Souls Day, dan kada se slatki kolač sa grožđicama deliom prosjacima, uz šta su za uzvrat isti obećavali molitvu u ime mrtvih rođaka dobrotvora koji daruje kolač.
Varijanta sa rezbarenjem bundeva kako bi se napravili fenjeri u čast Džeka Fenjera, takođe pripadaju Amerikancima, a priču o istom, ukoliko je već niste čuli podelićemo sa vama drugom prilikom.
Č.K.
