Godinama unazad potencira se na činjenici da je crveno meso štetno po ljudsko zdravlje...
Naime, brojna istraživanja i pokazuju da je zaista tako, međutim istinita je činjenica da je isto zaista potrebno ljudskom organizmu, ali sa akcentom da se obrati pažnja na to koje se meso, odnosno od koje životinje konzumira i u kojim količinama, kako na dnevnom, nedeljnom, tako i na godišnjem nivou.
Zbog brojnih tvrdnji koje jednako idu u prilog i na štetu crvenom mesu, mnogi su se našli u dilemi da li da konzumiraju isto i u kojoj meri. Budući da belo meso, ćureće i pileće sadrži veliku količinu proteina potrebnih ljudskom telu, kao i da je u najmanjoj meri masno, isto predstavlja odličan izbor za svakodnevnu pripremu obroka kako dece, tako i odraslih rekreativaca i sportista. Svi oni koji žele da izgube na težini a da se pri tome zdravo i uravnotežemo hrane, takođe mogu posegniti za belim mesom. S druge strane ova vrsta mesa je u našoj zemlji najekonomičnija i najdostupnija široj populaciji, zbog čega i jeste veoma čest gost na menijima u većini domaćinstava.
Nasuprot njemu, tu je nepravedno ozloglašeno crveno meso, pod čijim pojmom se podrazumevaju sva mesa koja su pre termičke obrade bila crvena i nakon iste nisu postala bela. U ovu grupu spada govedina, svinjetina, jagnjetina i tome slično. Ukoliko se crveno mesto upotrebljava u razumnim količinama, u okviru izbalansirane ishrane isto može biti veoma korisna namirnica i odličan izvor proteina za ljudsko telo. Takođe crveno mesto obiluje cinkom, gvožđem i selenom koji organizmu daju snagu, elastičnost i izdržljivost.
Međutim negativna strana crvenog mesa jeste u tome da ako se isto prečesto i previše konzumira, može imati loš uticaj na rad srca i krvnih sudova. Dakle, nije potrebno apsolutno izbaciti iz ishrane crveno mesto, prvenstveno zbog negovih pozitivnih strana, već jednostvano obratiti pažnju na količinu i učestalost uživanja u istom.
Gvožđe kog ima u izobilju u crvenom mesu, potrebno je ljudskom telu i veoma se lako apsorbuje, što ukazuje na važnost istog u ishrani ljudi. Zatim, tu je vitamin B12 koji pruža potporu izgradnji DNK i čuva zdravlje živaca koji se takođe nalazi u crvenom mesu. Cink, veoma važan elemenat, kao sastavni deo crvenog mesa, omogućava pravilno funkcionisanje imunološkog sistema kod ljudi, što je od izuzetne važnosti za optimalno ljudsko zdravlje. Takođe u crvenom mesu se nalaze i belančevine koje predstavljaju gradivni materijal za kosti i mišiće, što nikako ne sme da bude zanemareno.
Koliko bi dakle crvenog mesa trebalo konzumirati? Čak ni po ovom pitanju ne slažu se svi lekari, naučnici i nutricionisti, mada većina njih naglašava da treba biti umeren i birati krte delove crvenog mesa, jer su upravo one najhranljivije i najkvalitetnije. Ne treba dozvoliti crvenom mesu da potisne u drugi plan sveže voće, povrće i žitarice, kao ni da bude neophodni sastojak svakog ručka. Preporuka je da se na nedeljnom meniju ne nađe više od 550 grama kuvanog ili pečenog crvenog mesa, kao i da se pri tome izbegavaju mesne prerađevine.
Č.K.
