Džon Cena nedavno je otvoreno govorio o mračnom periodu svog života, koji je zapravo inspirisao njegovu ljubav prema snazi i samoodbrani...
Četrdeset i četiri godine star rvač i glumac, poznat je širom sveta zbog svojih impresivnih fizičkih karakteristika, snage i harizmatične ličnosti. Međutim, većina ljudi, čak i njegovih obožavalaca, nije mogla ni pretpostaviti da je Cena zapravo bio žrtva konstantnog vršnjačkog nasilja kao dete.
Kako je Cena izjavio za People magazin: "Moja ljubav prema vežbanju rođena je iz samoodbrane. Stalno sam bio zadirkivan zbog toga što sam drugačiji, zato što sam imao svoju priču, oblačio se drugačije i postavio se u maniru koji me je učinio otvorenom žrtvom za svu decu koja su volela da maltretiraju druge. Kako odrastate društvene norme kreiraju određene krugove u koje se nikako nisam uklapao. Vrlo brzo su mi dosadile batine koje sam dobijao i obratio sam se svome ocu sa željom da mi kupi komplet tegova, koji sam dobio sa trinaest godina."
"Počeo sam da treniram i nikada od tada nisam stao. Moj cilj za dostizanje ultimativne snage verovatno je dosegnut sredinom tridesetih godina, dok se sada moj pravac sve više odnosi na dobro zdravlje, koje predstavlja nešto što mi je potrebno kako bih nastavio sa svojim fizičkim treninzima tokom narednih nekoliko decenija života."
Cenina ljubav prema fizičkoj spremi i treninzima snage nastavila se tokom njegovog odrastanja i nakon napuštanja srednje škole on je otišao na studije teorije i metodologije vežbanja i kineziologije Springfildskog koledža u Zapadnom Masačusetsu.
"Nakon koledža, uputio sam se u Los Anđeles, ne zbog toga što sam jurio slavu u svetu zabave, već zato što je ovaj grad predstavljao meku fitnesa, centar za proizvođače opreme, distributere i svega što je mojoj diplomi potrebno. Zaposlio sam se u lokalnoj teretani i to je u tom trenutku bilo najbolje što sam mogao. Radio sam u prodavnici suplemenata i u teretani istovremeno. Znao sam svakog člana i gomilu ljudi koji su konstantno govorili o rvanju i posebno WWE."
"Sve ovo se dešavalo kada su se dve glavne kompanije borile za primat, jednu od njih držao je Tarner, a druga je bila u vlasništvu Vinsa Mekmejona. Jedan moj prijatelj mi je tada u razgovoru pomenuo kako bih mogao da treniram sa njima u Oranž Kauntiju i postanem rvač." Cena je odlučio da im se pridruži i pruži priliku američkom rvanju.
"Bio sam uveren da je vreme da isprobam svoju sreću i pokušam da dođem do vrha WWE takmičenja, smatrajući da bi ono mogao biti odličan hobi. Nastavio sam da radim regularno tokom nedelje i postajem druga osoba vikendima, polako ulazeći u štos. Platio sam promoterima dosta novca kako bih stigao u ring i naučio kako da padnem, dok je ostatak priče istorija. U slučaju da nikada nisam vodio taj razgovor, ni u snu ne bih stigao do ringa i definitivno ne bih razgovarao sa vama danas."
N.Đ.
