Ideš u teretanu četiri puta nedeljno. Jedeš belanca, brokoli i živce. Radiš bench, čučanj, zgib, i misliš – evo ga, telo iz snova, pravo iz YouTube thumbnaila…
A onda te neko slika sa strane i vidiš ono što niko ne želi da prizna: izgledaš kao znak pitanja sa bicepsima. Umesto da hodaš ponosno kao grčki ratnik – ti se vučeš kao da si peti dan na gejming maratonu. I ne, nije do genetike. Verovatno je do treninga. Tačnije, do pogrešnog treninga.
Mišići pamte ono što im ponavljaš. A većina vežbača bez da primeti gazi jedno te isto: bench press, sklekovi, trbušnjaci – sve ono što jača prednji deo tela. Pritom ignorišu zadnju ložu, leđa i stabilizatore, što dovodi do ozbiljnog mišićnog disbalansa. Grudi i ramena su ti zategnuti kao gitarske žice, a leđa? Ona ti pišu poruke u stilu: "Zaboravio si nas."
U takvom disbalansu telo prirodno kreće da se savija ka napred. Ramena padaju, vrat štrči, leđa se zaokružuju. Ukratko, umesto superheroja – postaješ sponzor kiropraktičara.
Postura je ono što te drži uspravnim i funkcionalnim. Dobro držanje znači da tvoje telo stoji i kreće se u balansu – glava iznad ramena, ramena iznad kukova, sve u liniji. Loša postura znači bol, ograničena pokretljivost i veći rizik od povreda. I ne samo to – utiče i na tvoje disanje, raspoloženje i čak i način na koji te drugi ljudi doživljavaju.
Ali to se ne rešava tako što „malo istegneš ramena posle benča“. Ne. To se rešava pametanjem treninga, korekcijom tehnike i redovnim vežbama mobilnosti.
Tri koraka koja ti spašavaju kičmu (i ponos)
Prvo, balansiraj pokrete. Svaki potisak (kao što su sklekovi ili potisak iznad glave) mora imati svoj pandan u povlačenju (veslanja, zgibovi, TRX). Ako već moraš da benchuješ tri puta nedeljno, ubaci makar par serija veslanja u pretklonu da tvoja leđa ne postanu turistički mit.
Drugo, mobilnost. Nije dosadna. Nije samo za ljubitelje joge i one koji nose helanke s uzorkom. To je osnova funkcionalnog tela. Svakodnevni pokreti poput vezivanja pertli, ustajanja iz auta ili savijanja po torbu zahtevaju mobilne kukove, ramena i torakalni deo kičme. Ubaci pet minuta mobilnosti na početak i kraj treninga – telo će ti se odužiti.
Treće, tehnika. Pazi na položaj glave, ramena i kičme tokom svakog pokreta. Ramena dole i nazad, vrat u produžetku kičme, kičma neutralna – bez banana i kamilice. Ako nisi siguran, snimi se. Ili plati trenera da ti kaže istinu. Ogledalo laže, video ne.
Ako ti biceps puca, ali ti je vrat ukrivo i leđa kao kod 70-godišnjaka koji je ceo život nosio krompir – džaba sav trud. Trening ne treba da te savija, nego da te postavlja. Ispravno. Uspravno. I funkcionalno.
Zato sledeći put kad dođeš u teretanu i vidiš lika koji vesla na TRX-u, ne misli da je slabiji. Možda je samo – pametniji.
