Sendvič je za mnoge muškarce najbrži, najjednostavniji i često najukusniji obrok tokom dana.
Međutim, jedan biolog tvrdi da upravo beli hleb, nezaobilazni sastojak većine sendviča, možda predstavlja mnogo veći problem za zdravlje nego što većina ljudi pretpostavlja.
Geri Breka, biolog, stručnjak za ljudsku fiziologiju i suosnivač kompanije 10X Health System, izazvao je veliku pažnju nakon gostovanja u podkastu Džordža Janka, gde je izneo veoma oštru kritiku industrijski proizvedenog belog hleba.
Njegova izjava bila je kratka, ali dovoljno provokativna da postane viralna:
„Što je hleb belji, brže ćete umreti.“
Šta se krije iza ovakve tvrdnje?
Breka smatra da problem nije samo u rafinisanom brašnu, već i u načinu na koji se ono obrađuje tokom proizvodnje.
Prema njegovim rečima, u pojedinim industrijskim procesima u Sjedinjenim Američkim Državama koriste se hemijska sredstva za izbeljivanje brašna kako bi ono dobilo karakterističnu svetlu boju i ujednačen izgled.
Takvi postupci omogućavaju proizvođačima da ubrzaju obradu brašna i dobiju mekšu teksturu hleba koja je privlačna velikom broju potrošača.
„Jedini hleb koji jedem je kiselo testo. Beli hleb se pravi od brašna koje je tretirano sredstvima za izbeljivanje“, izjavio je Breka.
Da li u belom hlebu zaista ima izbeljivača?
Ono što često izaziva zabunu jeste činjenica da se u proizvodnji brašna koriste hemijski agensi poput benzoil-peroksida ili hlora, koji služe za obradu i izbeljivanje brašna pre nego što ono postane sastojak hleba.
To, međutim, ne znači da se u gotovom hlebu nalazi klasično sredstvo za čišćenje ili izbeljivač kakav većina ljudi zamišlja kada čuje reč „varikina“.
Ovi procesi su dozvoljeni u pojedinim zemljama, dok su u većem delu Evrope zabranjeni ili strogo ograničeni.
Problem možda nije samo u hemiji
Stručnjaci za ishranu godinama upozoravaju da je veliki deo komercijalnog belog hleba visoko prerađena namirnica.
Tokom proizvodnje uklanjaju se mekinje i klice žita, odnosno delovi koji sadrže najveći deo vlakana, vitamina i minerala.
Nakon toga se često dodaju šećeri, veće količine soli, emulgatori i drugi aditivi koji produžavaju rok trajanja i poboljšavaju teksturu proizvoda.
Rezultat je namirnica koja sadrži manje hranljivih materija i koja može izazvati brže skokove nivoa šećera u krvi.
Da li treba potpuno izbaciti beli hleb?
Iako Brekine izjave zvuče dramatično, većina nutricionista smatra da povremena konzumacija belog hleba sama po sebi neće ozbiljno ugroziti zdravlje.
Mnogo važniji faktor predstavlja ukupna ishrana i količina ultra-prerađene hrane koju osoba svakodnevno unosi.
Integralni hlebovi, proizvodi od celog zrna i hleb od prirodnog kiselog testa uglavnom se smatraju nutritivno kvalitetnijim izborom, pre svega zbog većeg sadržaja vlakana i sporijeg uticaja na nivo glukoze u krvi.
Drugim rečima, problem verovatno nije u jednom sendviču, već u navikama koje se ponavljaju svakog dana.
