Raspored planeta je nešto što smo svi učili u školi, a on glasi: Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun i do 2006. godine Pluton...
Stoga, potpuno nam može biti oprošteno što kao Zemljani, Veneru smatramo planetom koja je najbliža našoj. U jednu ruku ovo je i tačno, zbog toga što Venera prilazi Zemlji najbliže u jednom delu svoje orbite od bilo koje druge planete u sunčevom sistemu. Upravo zbog toga, orbita ove planete je najbliža našoj od bilo koje druge. Međutim, kada se stvari sagledaju iz drugog ugla, mi u suštini grešimo.
Kako bi identifikovali našeg najbližeg komšiju, inžinjeri koji sarađuju sa Američkom svemirskom agencijom, Nacionalnom opservatorijom Los Alamos i Istraživačko Inžinjerski razvojni centar američke vojske, kreirali su kompjutersku simulaciju kako bi izračunali prosečne razdaljine zemlje od naših najbližih planeta, Marsa, Venera i Merkura, tokom vremenskog perioda od deset hiljada godina. Zbog načina na koji se planete poravnavaju tokom svojih orbita, model koji je kreiran predstavlja da Zemlja u svojoj rotaciji oko Sunca najviše vremena provodi pokraj Merkura, radije nego pored Venere ili Marsa.
„Uprošćeno rečeno, Merkur je u proseku najbliži Zemlji, bliži čak i od Venere jer je njegova orbita oko Sunca daleko bliža“, objasnili su autori studije. Kako se dalje ispostavilo, ovo nije slučaj samo sa našom planetom, jer su dalje kalkulacije sugerisale da svih sedam planeta u sunčevom sistemu, osim Merkura, provode daleko više vremena orbitirajući oko Merkura nego bilo koje druge plante.
Ukoliko vam ovo zvuči nemoguće, potrebno je da znate da se čitav rezultat bazira na tehnici poznatoj kao „PCM“, matematičkoj jednačini koja koristi orbite dve planete, bilo da su kružne, koncentrične ili komplanarne, izračunavajući njihovu međusobnu prosečnu razdaljinu tokom orbitiranja oko Sunca.
„Iz PCM proračuna primetili smo da je razdaljina između dva orbitirajuća tela na minimumu, kada su im unutrašnje orbite na minimumu“, objasnili su autori. „Ova opservacija rezultira u onome što nazivamo ’vrtložnom posledicom’, u kojoj dva tela sa uglavnom komplanarnim, koncentričnim, kružnim orbitama, prolaze kroz smanjenje radijusa dve unutrašnje orbite. Potpuno je jasno iz ove korelacije, ali i konačnog proračuna, da Merkur, koji poseduje prosečni orbitalni radijus od 0,39 AJ, a ne Venera, sa prosečnim radijusom od 0,72 AJ, predstavlja najbližu planetu našoj Zemlji“. AJ predstavlja oznaku za astronomsku jedinicu i razdaljinu između naše planete i naše zvede.
Kako bi testirali svoju hipotezu, naučnici su kreirali kompjutersku simulaciju koja prati pozicije sve četiri planete tokom deset hiljada godina i izvršava kalkulacije prosečnih razdaljina između njih. Rezultat projekta predstavlja simulacija koja je pružila drugačije rezultate od tradicionalnih kalkulacija - uz pomoć određivanja prosečnog radijusa unutrašnjih orbita u poređenju sa prosečnim radijusima spoljnih orbita - za neverovatnih 300%, istovremeno odskačući od PCM kalkulacija potpuno beznačajnih 1%.
Ova hipoteza bi tek trebalo da bude potvrđena zvaničnom dokumentacijom i nema nikakve sumnje da će ona biti pomno i unakrsno proučavana od strane eksperata, sa autorima koji su već naglasili određene mogućnosti putem upotrebe novo-osmišljene PCM jednačine.
N.Đ.
