Prema ekspertima koji proučavaju ponašanje ljudi, postoji nekoliko obrazaca prema kojima sa lakoćom možemo zaključiti da li neko laže o tome da li je ubica...
Vekovima unazad, čitav svet je opsednut pričama o serijskim ubicama, bilo da su oni fikcija ili su zaista postojali i veoma je teško ne obratiti pažnju na ovakve pojave i defekte, koji poseduju psihološko i društveno polazište.
Međutim, ukoliko se ikada pronađete u kontaktu sa pravim predatorom u stvarnom životu, onda je bitno znati da postoje znaci koje ovakve ljude otkrivaju automatski. ’Nije važno šta govorite, već način na koji to radite’, a sudeći prema Klifu Lensliju, ovo se u 100% slučajeva može primeniti na prave patološke ubice.
Razgovarajući sa ljudima iz The Hippocratic Post publikacije, ovaj stručnjak je izjavio: „Čak i najhladnije, najokorelije i najtvrdokornije ubice sa ogromnim samopouzdanjem odaju sebe pojedinim sitnim znacima i gestovima na licu, telu ili u glasu koji sugerišu da nas oni zapravo lažu. Ključ je u tome da znate kako da ih pronađete i budete upoznati sa tim za čim tragate, odnosno jasnim indikatorima obmane.“
Naravno, sve ove fizičke reakcije mogu varirati na bazi ličnosti i okolnosti u kojima se one nalaze, ali ipak šema postoji, kao i dovoljno lagan način koji može doneti zaključak o tome da li neko laže o svojim ubilačkim pohodima i on nije baziran na tome da li neko održava kontakt očima, znoji se ili izbegava pitanja, već svoj uspeh duguje u njegovim promenama ponašanja.
Kako je Lensli sam naveo, veoma je važno postaviti osnove: „Ovde govorimo o stvarima koje su bezbedne i istinite, kao što su njihove porodice, veštine, obrazovanje, nade i snovi“, objasnio je Lensli. „Tokom tog perioda mi primećujemo na koji način trepću, normalnu boju njihove kože, način govora i to na koji način održavaju kontakt očima. Kasnije, kada prava pitanja krenu, možemo primetiti te promene po baznim smernicama i obrascima kako bismo uočili nelagodnost, stres i laž."
Iako pojedini kriminalci mogu koristiti kontakt očima kako bi naveli inspektore da poveruju u njihovu priču ili da pokušaju da odaju vibraciju svoje nevinosti, drugi ga izbegavaju u potpunosti. Lingvista Džon Bouden, dodao je: „Prekidi u kontaktu očima koji indiciraju obmanu uglavnom su ispraćeni dodatnim obmanjujućim ponašanjima tela“.
Ovo u teoriji, ali i u praksi ističe važnost posmatranja celokupne slike i govora tela sveobuhvatno, umesto da se samo fokusiramo na jedan neverbalni znak izvan konteksta. Sa tim na umu, bitno je dodati da je svaka osoba unikatna i da demonstrira različite znakove kada se nađe pod stresom, što dodatno čini čitanje govora tela komplikovanijim i težim.
Stoga, u slučaju da želite da uhvatite nekoga u laži i zaključite da li želi da vas obmane svojim trikovima, bitno je da pronađete njegove istinite, temeljne izraze i primetite na koji se način oni menjaju tokom razgovora i postavljanja nešto škakljivijih pitanja.
N.Đ.
