Čuli ste da je šarm jedan od kvaliteta koji žene traže kod muškaraca, ali šta on zapravo podrazumeva?
Pre svega, šarmantne muškarce krasi osmeh. Osmeh koji potiče iz srca i nikako nije usiljen. Osmeh koji provereno topi ženska srca i rasplamsava u njima skrivenu požudu.
Kako nam žene otkrivaju, privlače ih šarmantni muškarci koji se srdačno smeju, a ne keze ispuštajući pri tom nesnosne krike. Kažu da se ovi muškarci zapravo smeju očima, koje im pri tom odaju svu njihovu lepotu. Njihove oči u tim trenucima svetlucaju i zadobijaju nepodeljenu žensku pažnju. Kada to uporedite sa neprestanim kreveljenjem, koje je zapravo produkt nesigurnosti i slabosti, biće vam jasno na šta žene misle.
Dakle, šarm zapravo predstavlja svetlosni signal brojnih mogućnosti koje vam se pružaju, a nikako otvoreni plamen, koji se lako gasi. Šarmantna osoba će sve učiniti da se ljudi u njegovom društvu prijatno osećaju i budu ponosni na sebe i svoje podvige. Dešava se da mnogi misle kako su šarmantne osobe zapravo laskavci koji nam samo „prodaju“ priču koju želimo da čujemo. Naprotiv, oni su jedni od retkih koji nas vide u svoj našoj lepoti koju posedujemo.
Šarmantne osobe će u vama videti vašu dobrotu i izuzetnost, naspram očigledne nespretnosti, taštine, gluposti i svega drugog što će ostali tražiti. Razlikuju se od „običnih smrtnika“ po tome što uočavaju vaše kvalitete a zanemaruju vaše mane. Pored toga, jedna od osnivnih ljudskih osobina koju takođe mnogi uzimaju zdravo za gotovo, jeste zahvalnost, koja je svojstvena šarmantnim osobama. Ove će vam osobe uvek iskazati svoju zahvalnost, pa čak i kada im nesvesno pomognete.
Takođe, ono što je specifično za šarmantne osobe jeste da iste znaju veoma dobro da pamte. Kraj njih se nećete osećati glupo, kao da ste uzalud tupili jezik i zube, dok su isti nezanteresovani zevali u prolaznike i slušali svaku vašu desetu reč. Ove će osobe na kraju vašeg razgovora znati da vam ponove sitne detalje, kojih se čak ni vi nećete sećati da ste ih pomenuli. Kako sitnice, osobe koje krasi šarm, pamte i velike događaje, a takođe su i u stanju da od malog naprave veliki događaj.
Verovatno ste primetili da živimo u vremenu kada su cinizam i neformalnost obukli svoje kapute i izašli na ulice ponosno paradirajući, te da je onom ko želi drugačije da se ponaša izuzetno teško da „pliva uzvodno“. Jednostavan primer toga je izražavanje, koje sve više liči na skrnavljenje jezika nego na govor. Vrlo retko ćete čuti na ulici, pa čak i na kulturnim mestima, da se neko uglađeno izražava, ne pridajući tome veliku pažnju, već radeći to prirodno. Činjenica je da u masi prostakluka, učtivost i kultura vas predstavljaju kao pravog džentlemna.
Umesto da sve izvrćete ruglu, obasipate sve oko sebe sarkastičnim izjavama i gubite pri tom svoje sopstevno „ja“, menjajući ga za neko urabano, moderno, prostačko „neko drugi“, prisetite se šta je to u ne tako davna vremena razdvajalo pravu gospodu koja su bez po muke bila u stanju da šarmiraju i osvoje mlade dame, od uličnih „pasa“ koji su za istima samo bezuspešno lajali i cvileli.
Č.K.
