Svi mi posedujemo jednog prijatelja koji jede bez prestanka bez dobijanja jednog kilograma...
Nažalost, svi mi koji bismo poželeli da naučimo ovaj trik, moramo odmah pestati sa iluzijama, jer kako nova saznanja navode, ovakva karakteristika duboko je ukorenjena u DNK.
Novo istraživanje, objavljeno u PLOS Genetics publikaciji, nastalo je kako bi se pronašao određeni tip genetske arhitekture mršavih i morbidno gojaznih ljudi, a uključeno je u najveću studiju ove vrste do današnjeg dana. Pronalasci do kojih je istraživanje dovelo ističu nekoliko novih genetskih varijanti koje naširoko povezane sa ozbiljnom gojaznošću i ostalim čudnim pojavama nalik "zdravoj mršavosti", što umnogome pomaže objašnjavanju pojave u kojoj određeni ljudi ostaju mršavi lakše od ostalih.
Najveći deo fokusa na takozvanoj epidemiji gojaznosti zasniva se na faktorima okruženja, kao što su kalorične dijete ili loši životni stilovi, što je potpuno tačno bez ikakve sumnje. Međutim, ova studija takođe donosi i dokaze o tome da genetika u ovim slučajevima predstavlja presudan faktor. Ukratko, gojaznost je spoj daleko kompleksnijih situacija od jednostavnog prejedanja.
"Ovo istraživanje predstavlja po prvi put da zdravi mršavi ljudi generalno uspevaju u održavanju linije zbog toga što poseduju manje genetski naslednih osobina koje povećavaju šanse da postanu gojazni, a ne zbog toga što su moralno superiorniji, kao što pojedini ljudi vole da naglašavaju", izjavio je vodeći naučnik projekta, profesor Sedaf Faroki. "Veoma je lako istrčati pred rudu kritikujući i osuđujući ljude zbog njihove kilaže, ali nauka jasno prikazuje da su stvari u globalu daleko kompleksnije. Mi kao vrsta posedujemo mnogo manje kontrole nad našom kilažom, daleko manje nego što smatramo."
Istraživači britanskog univerziteta Kembridž, proučavali su DNK uzorke prikupljene od 14.000 ljudi, 1.622 mršavinh, 1.985 morbindo gojaznjh osoba i 10.433 ispitanika prosečne kilaže, normalnog indeksa telesne mase. Nakon identifikovanja gena koji su se pojavili povezani sa mršavim ljudima, naučnici su proračunali genetske rizike svakog pojedinca.
"Kao što je bilo očekivano, pronašli smo da preterano gojazni ljudi poseduju veće genetske rizike od dela populacije normalne kilaže, što doprinosi njihovim šansama da potpadnu u grupu ljudi prekomerne težine. Genetski rulet ovoj grupi ljudi nije naklonjen", dodala je istraživač dr Ines Baroso sa Wellcome Sanger instituta.
Za sada ostaje potpuno nejasno na koji način ove genetske varijante diktiraju taloženje kilograma, iako su brojna prethodna istraživanja sugerisala da se iza ove stavke krije metabolizam.
Prekomerna gojaznost sverastući je problem u brojnim krajevima sveta. Zahvaćeno je preko 93 miliona ljudi, što je gotovo 40% populacije, a sa SAD kao liderom ova cifra konstantno nastavlja da raste. U Britaniji ova brojka svodi se na svakog četvrtog građanina. Istraživači se nadaju da će njihova studija pomoći boljem shvatanju epidemije gojaznosti radi daljeg finog podešavanja pojedinih novih strategija namenjenih za gubitak kilaže.
Profesor Faroki dodao je: "Ukoliko pronađemo gen koji retkim srećnicima omogućuje da jedu koliko hoće i održe svoju liniju, bez dodavanja kilograma, možda ćemo uspeti da targetiramo iste kako bismo spremili nove strategije u borbi protiv gojaznosti i svega lošeg što ona donosi, pomažući ljudima koji ne poseduju ove prednosti."
N.Đ.
Izvor: IFLS
