Keto, paleo, gluten-free, uvek postoji neka od onih „pravih“, dijeta koje se pojavljuju na dnevnoj bazi...
Zajedno sa njima, stižu i „stručnjaci“ koji uspostavljaju liste svega što smemo i ne smemo da konzumiramo od prehrambenih proizvoda, ujedno mnogima zagorčavajući živote i stvarajući neverovatne nedoumice prlikom odlaska u kupovinu.
Sada, iz sunčane Kalifornije stiže zaniljiva knjiga, The Plant Paradox, Dr Stivena Gundrija, kardiologa i hirurga, koji tvrdi da bilo koja hrana koja poseduje protein lektin, predstavlja najgoreg neprijatelja kada se radi o gubitku kilaže.
Međutim, ovo je glavno kod lektina, oni se mogu pronaći u hrani koju smo oduvek smatrali dobrom za zdravlje i namirnicama kao što su integralne žitarice, bundeva, paradajz, pasulj, orasi i dosta proteina životinjskog porekla, a ovo je samo skraćena lista.
Gundri tvrdi kako ljudi nisu kreirani kako bi podnosili hranu koja sadrži lektin i da njegova eliminacija može smanjiti upalne procese, poboljšati smanjenje kilaže i dovesti do ukupno zdravijeg načina života. Sve to zvuči bajno, ali ostaje pitanje koliko je legitimno.
Lektin je protein prirodno smešten u mnogim prehrambenim namirnicama, posebno u žitaricama i pasulju. Oni se vezuju za karbohidrate, koji dalje pomažu ćelijsku interakciju i njihovu međusobnu komunikaciju.
U biljkama, lektin igra odbranu, Gundri je izjavio jednom prilikom: „Pomoću ovog proteina, biljke se brane od toga da budu pojedene, stvarajući muku u stomacima insekata i životinja, lektini iz biljaka ih obeshrabruju prilikom sledećeg pokušaja. Svaki put kada dijeta startuje, ona eliminiše veliku grupu prehrambenih namirnica, što pomalo nije lepo od prirode“.
Kod ljudi, kardiolog tvrdi da ishrana bogata lektinima pojačava upalne reakcije, koje vode do dobijanja kilaže i ostalih ozbiljnih zdravstvenih stanja, nalik gorušici i sindromu nervoznih creva.
„Dijeta oslobođena lektina, iz upotrebe izbacuje hranu prepunu ovog proteina, nalik žitaricama, kinoi, mahunarkama i povrću kao što je paradajz, paprika i plavi patlidžan.“ Takođe, na ovoj listi nalaze se i vansezonska voća, konvencionalno uzgajano meso i živina.
Umesto toga, ova dijeta sugeriše da napunimo svoje tanjire hranom niskih vrednosti lektina, kao što su lisnate biljke, povrće i karfiol, brokoli, špargla, šargarepa, pečurke, orasi, semenke, mesom koje se hrani na pašnjacima i divljom ribom.
Gundri tvrdi da je on lično izgubio oko 31 kilogram sa ovom dijetom oslobođenom lektina i da je postavio veliki broj svojih pacijenata u njen plan takođe. „Kada ljudi iz svoje ishrane uklone samo najveće izvore lektina, što je ujedno i najinteresantnije, oni počnu da gube dosta kilograma, ali i dalje jedu dosta kalorija, ne taložeći masnoće kao po običaju“, dodao je Gundri.
Doktor je pre više od deset godina sproveo istraživanje, koje je dokazalo da dijeta oslobođena lektina poseduje pozitivan efekat na kardiovaskularni sistem, metaboličke sindrome i bolesti krvnih sudova, odnosno celokupnu grupu stanja koja se emituju visokim krvnim pritiskom, nivoom šećera u krvi, viškom masnoća i ambnormalnim nivoima holesterola.
N.Đ.
