Psiholozi su konstatovali da postoje četiri osnovne psihološke potrebe kod ljudi, koje nas pokreću i na taj način konstruišu naše unutrašnje „ja“...
Ove četiri potpuno različite stavke, neprestano se mešaju, praveći pri tom, čitav spektar naše unutrašnje duge. Postavlja se pitanje, da li dopuštamo tim bojama da zavladaju našim umom i telom, pa samim tim da dovedu do toga da naša ljudskost bude ostvarena ili u našem slučaju preovladava sivilo?
Ljudski rod, za razliku od ostalih živih bića, po prirodi je vrlo često nezadovoljan, neispunjen i u konstantnoj potrazi za tim nečim što će ga učiniti srećnim, što će mu pokazati da je pronašao smisao svog života. Uvek mislimo da nam nešto nedostaje, da nemamo sve što nam je potrebno za sreću, pa čak i kad imamo. Vrlo često prekasno shvatamo da prave stvari (ljude), već posedujemo u svom životu. Bavimo se trivijalnim stvarima a one važne zanemarujemo i samim tim ne uspevamo da održimo ravnotežu u svemiru.
U tim trenucima nastojimo da pronađemo adekvatnu zamenu. Npr. kada nam nedostaje ljubav, mi se trudimo da na njeno mesto ubacimo zabavu i dobar provod, kompenzujući istu i ubeđujući sebe da je zamena odgovarajuća. Takođe, kada nismo u mogućnosti da se suočimo sa izazovima koje život stavlja pred nas, u vidu veze, braka, roditeljstva, često se opredeljujemo za vrlo pogrešan korak koji pri tom nazivamo „sloboda“. Bežimo od obaveza, odgovornosti, ubeđujući sebe da ništa ne treba da nas sputava, ne primećiujući da smo slobodni jedino kad bežimo.
Međutim, jeste li se ikada zapitali da li je pojedinac u mogućnosti da ostvari sve svoje osnovne psihološke potrebe?
Potrebno je prvo da isti bude svestan toga koje su to potrebe, odnosno da ih pre svega ispravno tumači. Ljubavne veza naime najviše dovode do toga da se ljudski rod suočava sa svojim osnovnim potrebama koje ga pokreću. Budući da se većina ljudi vodi osećanjima a ne glavom kada je u vezi, samim tim smo mnogo ranjiviji, impulsivniji i labilniji, kada naše potrebe i dolaze do izražaja.
Prva ljudska potreba ogleda se u želji da se predamo ljubavi, pri čemu se alarmira potreba za kontrolom, jer želimo da ujedno i vladamo situacijom, odnosno da zadržimo moć kontrole nad sopstvenim životom. U ovom nastojanju, trudimo se da kontrolišemo i partnera i svoje ispoljavanje emocija, što znači da smo podložni ljubomori, nepoverenju i strahu od gubitka voljene osobe. Sa druge strane, neprestana potreba za slobodom, savetuje nas da držimo distancu i ne predajemo se previše.
Ukoliko uspemo da odolimo strahu, nekako uspemo da isti prevaziđemo, tek tada možemo da se bacimo na pravi posao koji podrazumeva ispunjenje osnovnih ljudskih potreba, te postizanje integriteta i stabilnosti u životu. Jedino u ovakvim trenucima imamo šansu da postignemo unutrašnji mir i zadovoljstvo.
Kada u širokom luku zaobiđemo postupak kompenzacije, na dobrom smo putu da uđemo u koncept pronalaženja i ostvarivanje sebe kao ličnosti. Dakle, shvatamo da nam nije potrebno sve, jer sve upravo imamo, možda ne u isto vreme, ali upravo onoliko koliko nam je potrebno i koliko možemo da podnesemo. Razlika između svesnih i nesvesnih ljudi zapravo je u kreativnosti koju su spremni da ispolje i kojoj su voljni da se predaju.
Morate dakle biti svesni da ljubav ne možemo da ostvarimo kroz drugu osobu, ako to ne činimo prvo kroz sebe. Takođe, morate znati da posedujete izuzetnu moć, koja leži duboko u vama i pokreće vaše biće neverovatnim intenzitetom. Da je ista izvor vaše kreativnosti i lepote. Isto tako morate znati da ste u suštini slobodni onoliko koliko te slobode ste u stanju drugima da date.
Č.K.
