Fitness - Ishrana

Zašto su dijete često neuspešne i šta se u našem organizmu dešava

Kada je reč o dijeti, istraživanja pokazuju da većina ljudi vrati svoju kilažu u određenoj meri, ukoliko ne i ukupnu cifru od one koju su izgubili...

Postoje brojni razlozi zbog kojih se neželjena kilaža ponovo vraća, dok najpopularnije tvrdnje internet stručnjaka navode kako naša dijeta trajno uništava metabolizam. Međutim, iako je tačno da dijeta može usporiti naš metabolizam, dokazano je takođe da ga ona popravlja na brojne načine. Kada govorimo o ljudskom metabolizmu uglavnom se fokusiramo na njegovu metaboličku stopu. Ovo je mera kalorija koje naš organizam sagori tokom odmora. Sa druge strane, što smo aktivniji mogućnosti sagorevanja kalorija postaju veće.

Kako bismo izgubili kilažu putem dijete, potrebno je da konzumiramo manje kalorija nego što koristimo. Ovakav postupak tera telo da koristi energetske rezerve, nalik salu, kako bi nadomestilo gubitke. Na ovaj način se menja i naša metabolička stopa. Gubitak mišićne mase, koji sagoreva oko 15 do 25 kalorija po kilogramu svakoga dana, smanjuje metaboličku stopu u stanju mirovanja, što samo znači da nam je potrebno manje kalorija nego što je to bio slučaj ranije. Pored toga, naše telo namerno usporava metabolizam kako bi sačuvalo prikupljenu energiju i umanjilo gubitak težine.

Kada telo počne da iscrpljuje zalije sala ono aktivira adaptivnu termogenezu, proces u kome dalje redukuje metaboličku stopu u fazi odmora i može usporiti gubitak kilaže uprkos sprovođenju striktne dijete. Adaptivna termogeneza može biti startovana u tri dana od početka dijete i nastaviti da funkcioniše uprokos promeni naše ishrane, istovremeno otežavajući gubitak kilaže i resetujući njene učinke. Jedan od primera adaptivne termogeneze objavljen je tokom 2016. godine i zasnovan je na studiji napravljenoj na bivšim učesnicima američkog rijaliti programa The Biggest Loser.

Ova naučna analiza pokazala je da učesnici poseduju značajno smanjenje svojih metaboličkih stopa, čak i nekoliko godina nakon inicijalnog gubitka kilaže. Ispitanici su tokom eksperimenta konzumirali 500 kalorija manje od normalne dnevne doze. Ostale studije takođe su pokazale metabolička usporavanja sa gubitkom kilaže, ali uporedo sa daleko nižim procentom unosa kalorija na dnevnom nivou radi održavanja kilaže. Međutim, za sada nije utvrđeno da li se ovo usporavanje nastavlja nakon što dostignemo stabilne kilograme.

Istraživanja prikazuju da se najadaptivnije termogeneze događaju baš u dijetalnoj fazi, kao privremeni odgovor organizma na količinu kilaže koju gubi tom prilikom. Zavnično ne postoje konačni dokazi koji mogu podržati tezu da metabolička stopa nastavlja sa usporavanjem tokom dužeg postdijetalnog perioda, od oko godinu dana na primer. Važno je napomenuti da brojni faktori mogu uticati na metaboličku stopu, tako da promene nakon dijete mogu varati od čoveka do čoveka.

Na primer, jedna naučna studija dijeta pokazuje da metabolička stopa ima tendencije opadanja kao rezultat, ali svi ispitanici koji su doživeli veći pad imali su veću metaboličku stopu sa kojom su počinjali dijetu. Procenjene metaboličke stope na počecima studija ili greške u predviđanju rasta njenih vrednosti nakon gubitka kilaže takođe utiču na rezultate studija. Jedno je istina, metabolička stopa usporava zbog gubitka kilaže, kako zbog smanjivanja telesnog obima, tako i očuvanja glavnih tkiva i rezervi goriva. Trenutno ipak ne postoji konačan koncenzus oko tačnog procenta usporavanja.

Metaboličke promene

Smanjivanje metaboličke stope samo je jedna promena koja se dešava tokom gubitka kilograma. Kada gubimo kilažu glavne promene dolaze u gubitku telesnih masti. Ovakav proces nastaje zbog smanjivanja naših ćelija u obimu, ali one zapravo ne nestaju. Ovo ćelijsko skupljanje signalizira da su zalihe goriva našeg organizma pri kraju, što izaziva pad hormona leptina.  

Leptin je hormon koji utiče na naš apetiti i povećava metaboličku stopu, ali kada njegov nivo krene strmoglavo da opada metabolizam polako usporava i glad se povećava. Istovremeno creva luče manje inkretina, hormona koji reguliše apetit, kada mi gubimo kilažu, što se može nastaviti čak i nakon dijete. Manje latina i inkretina može doneti osećaj gladi i dovesti do preterivanja u hrani.

Kada se ćelije masnih tkiva skupljaju, one su u mogućnosti da sakupljaju glukozu i odlažu masnoću daleko efikasnije, što pomaže obnavljanju naše energije. Telo takođe kreira daleko više ćelija masti kako bi odlagalo više zaliha u budućnosti radi bolje borbe sa ovom kaloričnom krizom kada se ponovo dogodi. Koliko god kontradiktorno zvučalo, sve ove promene zapravo rezultiraju daleko efikasnijim i automatski zdravijim metabolizmom.

Na primer, manje ćelije masti bolje su po naše zdravlje, dok one velikog obima, bolesne ćelije masti, ne rade dobro i ne oslobađaju se zaliha šećera i energije na pravi način. Prema tome, dijete tehnički ne uništavaju metabolizam, ali nam svakako pomaže da on funkcioniše bolje. Bez prave nege, ova poboljšanja metabolizma mogu se okrenuti protiv nas i vratiti nam kilažu, pa čak i prevazići onu cifru sa kojom smo startovali dijetu.

Različite studije bave se jednostavnim fizičkim aktivnostima ili vežbama kako bi pratile i sprečavale vraćanje izgubljenih kilograma, popravljajući naše mogućnosti održavanje idealne kilaže, potencijalno smanjujući metaboličko usporavanje. Vežbe nam takođe pomažu prilikom regulacije apetita i kratkoročnog izgaranja energije, što gubitak težine čini daleko održivijim na duže staze.

N.Đ.

Izvor: ScienceAlert

All Rights Reserved. | 2009 - 2021. Copyright© Mini STUDIO Publishing Group. | Uslovi korišćenja | Developed by Mini STUDIO Publishing Group