Jedna od najtežih situacija po muškarce jeste trenutak upoznavanja sa njenim roditeljima...
Da, polazak u prvi razred osnovne je bio strašan. Nikog nisam znao, mama nije mogla da bude sa mnom (isto mi je uradila i kada sam kretao u vrtić, zlobnica jedna, ostavila me tamo da se igram satima) i neka druga teta me je terala da sednem pored neke dosadne devojčice sa kikicama. Taman kad sam pomislio da od toga ne može gore, bio sam neki šesti razred i usledio je prvi poljubac. Malo je falilo da se onesvestim i pobegnem glavom bez obzira. Podneo sam i ovo stoički, nadajući se da će kratko trajati i da nikako neće uključivati jezik (srećom nije, bacio bih peglu zasigurno).
Godine su prolazile i srednju sa pregurao ni sam ne znam kako. Tokom tih godina sećam se trenutaka kada sam pokušavao da odglumim trezvenost pred ćaletom, koji je znao da sam preterao s alkoholom i još sa nečim. Od njegove kritike, strašnija mi je bila samo njegova mirnoća. Valjda se, kad malo bolje razmislim, sećao sebe, pa nije hteo dodatno da me muči.
Birajući između civilne i vojne službe, ili odlaska na faks, dobar učenik, kao što nisam bio, odabrao sam po meni najmanje zlo – vojnu službu. Kako li sam se samo...da ne psujem. U moje vreme, to je bilo 9 meseci mučenja, tokom kojih sam sto puta pomislio na ortake koji jure ribe po gradu, služeći civilno, dok ja gubim život u nekoj oronuloj kasarni, ne znajući ni sam zašto. Isto tako u glavi su mi bili i svi oni pametni što su odabrali fakultet, izbegavši ovu torturu.
Pregrmeo sam i to. Došlo je neko mirno doba. Kad kažem mirno, dakle ništa stravično se nije dešavalo dok nisam upoznao NJU. I dalje mi nije jasno šta je videla u meni, al nećemo o tome. Zvala se Milica i studirala je pravo. Upoznali smo se na nekoj bezveznoj žurci na kojoj sam bio toliko smoren, da mi se činilo da ću zaspati. Tada sam ugledao nju. Bila je pravo osveženje u onoj masi bezličnih pojava. Delovala je kao da se ne uklapa u celu sliku...a nisam se uklapao ni ja.
Pogledajte još: Rekla je da želi anal, ali nije bilo onako kako sam zamišljao
Nego da pređem na stvar. Prišao sam joj, probijajući se kroz masu ljudi. Otpočeli smo neki glupi razgovor, koji se ubrzo pretvorio u vrlo zanimljivu debatu o tome da li je realno da današnji muškarci više liče na devojke, nego same devojke. Nismo ni primetili kada je svanulo, dok smo sedeli na doku i gledali u more. Otpratio sam je kući i bez mnogo pompe, ona se popela na prste i „zalepila“ mi poljubac. Otišao sam kući sav šašav, zaboravivši pri tom i da joj tražim broj telefona. Srećom ona je bila snalažljivija od mene, pa je zapamtila da radim u obližnjem kafiću kao barmen i sutradan došla na kafu. Sama – moram joj odati priznanje za hrabrost.
Priču na priču, otpočeli smo vezu, koja je sve više nalikovala bajci. Da me ne shvatite pogrešno, ne maštam o bajkama i princezama, ali je ona stvarno bila takva. Prošlo je prvih šest meseci dok sam shvatio da sam se zaljubio do ušiju. A onda je ona predložila nešto za mene totalno neočekivano, na šta me ne bi pripremila sva škola ovog sveta (pri tom mislim na životnu školu) – večeru kod njenih roditelja. Ostao sam bez teksta. Kroz glavu su mi prošle scene iz filma „Mi nismo Anđeli“ kada Koja upoznaje njene roditelje. Pobogu, pomislio sam, sigurno će biti tako, kakav sam baksuz.
Probao sam uljudno da se izvučem, ali to kod nje nije prolazilo. Saopštila mi je da je večera sutra u 8 i da budem tačan. Poželeo sam da me makar tramvaj udari pa da imam dovoljno dobar razlog za odsustvovanje. Od onog šta obući a ne izgledati kao da sam se previše potrudio, do šta pričati a da ne ispadnem totalni kreten. Odzvanjala mi je mislima ideja da pobegnem na kraj sveta...samo da sam znao gde je i da joj se javim, kad prestane da se ljuti. Najboljem ortaku kada sam saopštio šta me čeka, bratski mi je stegao šaku i rekao „sad si prepušten sam sebi, ja sam te dovde doveo“, smejući mi se dok sam ga bledo gledao i proklinjao u sebi.
Šta sam znao o njima, što bi mi pomoglo. Gotovo ništa. Malo je pričala o porodici. Otac joj je takođe pravnik, a majka vaspitačica. Ima stariju sestru i mlađeg brata. O njima znam samo da se ne slažu baš najbolje. Tražio sam na netu bilu kakvu pomoć, instrukcije, nešto što bi mi pomoglo, ali ostah praznih šaka. Pomoć u vidu „budi ono što jesi“ i sve će biti u redu, nije mi baš u tom trenutku mnogo značila. Pre svega, jer sam jedva uspevao svog imena da se setim.
Došao je i taj čas. Sreli smo se nedaleko od njihove adrese i imali celih desetak minuta do fatalnog susreta. Nisam hteo da ona primeti moju nervozu, ali sam je kako mi se čini neubedljivo skrivao. Jedva da sam progovorio, a ona je pričala o nekim glupostima s faksa. Kada smo se približili vratima pre nego što će stisnuti kvaku, rekla je „volim te što radiš ovo“. Tu me je sahranila! Kakva je ovo objava ljubavi, na vratima pakla! Poželeo sam da meteor udari u zemlju i oslobodi me neizbežnog. Ali ništa ni od toga naravno.
Vrata nam je otvorila njena sestra (prepoznao sam je sa jedine slike koju ima sa njom i burazerom). Nimalo ne liči na Milicu, ali je vrlo zgodna i koliko sam primetio svesna toga. Uvela nas je u kuću odmeravajući me od glave do pete. Sreća pa nisam obukao onu trenerku za koju sam se zakleo da hoću ako do ovakvog slučajnog susreta ikad dođe. Našli smo se u dnevnoj sobi gde je sedeo njihov burazer. Doskočio je do nas i pružio mi ruku. Ne sećam se njegovih reči već samo nekog budalastog keza.
Tutnjilo mi je u glavi, kada nas je njena majka pozvala iz trpezarije. Svih četvoro smo teatralno ušli, a na začelju je sedeo njen otac kao na tronu (ili je bar meni izgledao tako). Njena majka mi je ljubazno prišla i pružila mi ruku i pozvala me da sednem. On me je gledao kroz zatamnjene naočare (dioptrijske) i nisam mogao da odgonetnem taj pogled. Tražio sam pogledom vrata ili makar prozor kroz koji bi izletao ako zagusti. Konačno je ustao i došetao do mene, vrlo lagano, kao da uživa u mom preznojavanju.
Poželeo mi je dobrodošlicu, a moja ruka se tresla kao da me struja udarala. Na sva njihova pitanja odgovarao sam kratko i jasno, ne postavljajući nikom od njih ni jedno, držeći se onog – samo jednostavno i ne možeš da pogrešiš. Večera je odmicala i kao da mi je srce manje počelo da lupa. Čak su počeli i da pričaju međusobno kada su ispucali pitanja tipa – ko sam, šta sam, odakle sam i slično. Milica mi je davala ohrabrujući osmeh, a moj pogled je nekontrolisano sletao na grudi njene sestre koja je sedela prekoputa mene. Sam sam sebe mrzeo zbog toga, ali je bilo jače od mene.
Posle treće čaše domaće rakije na kojoj je njen ćale insistrirao, a ja se nisam mnogo bunio, objasnio sam sebi da je sasvim normalno primetiti lepe ženske grudi i odati im počast. A onda se na moje veliko zaprepašćenje dogodilo sledeće! Milica je za trenutak odstupila od stola i otišla do wc –a, a izvesna noga se našla na mom međunožju. Prekoputa od mene je sedela kao što znamo njena sestra, koja me još na vratima odmerila. Pomislio sam da sanjam ili da sam makar umro i otišao u pakao! Nisam imao hrabrosti da spustim pogled, a prsti su počeli da se pomeraju.
Nekontrolisano sam osetio uzbuđenje i molio boga u sebi da se obuzdam, misleći na sve drugo sem na seks. Pogledao sam je, izgledala je totalno opušteno i udubljeno u svoj iPhone. U tom mi je trenutku pogled skrenuo u desno na mesto gde je sedeo njen burazer. Moj šok je usledio kada sam video zagonetni osmeh na njegovom licu! Tada sam spustio pogled i video muško stopalo, po mojoj proceni broj 44! Gotovo da sam oborio sto kada sam skočio kao da me neko opekao! Njeni roditelji su ostali u čudu, a sestru sam joj ispolivao vinom. Moram priznati – divan prizor.
Milica je u tom trenutku ušla u sobu, a ja sam iskočio kroz prozor, spašavajući živu glavu. Nismo se čuli 5 dana posle toga, kada sam konačno odlučio da stavim tačku na sve to. Poslao sam joj poruku, da ozbiljna veza ipak nije za mene. Ispadoh svinja, znam, al bolje i to nego da joj kažem da me startovao njen burazer. Ništa na svetu ne može da vas pripremi za susret sa njenim roditeljima, no to se još i da preživeti, problem je u braći i sestrama, zato otvorite četvore oči.
Č.K.
