Brendan Džons našao se nedavno na putu telesne transformacije, usavršavajući svoju telesnu kilažu i radeći na nabacivanju mišića, ali se njegov poduhvat ispostavio veoma dugačkim, startujući 2016. godine kada je prvi put krenuo sa fitnes izazovima na svom Goal Guys kanalu...
U jednom od svojih videa, Džons je podelio sve ono što je naučio tokom pet godina i do kraja svog putovanja 2021., uključujući i sve početničke greške koje su ga u početku sputavale. Prva od ovih grešaka predstavljali su pokušaji da dostigne cilj previše rano, što uključuje i pravljenje drastičnih promena u svojoj ishrani.
„Startujući kao potpuno nov u svetu bodibildinga, bio sam potpuno rešen da dodam bilo koju dostignutu veličinu znakovima da moj razvoj mišića polako kreće“, izjavio je Džons. „Zašto to ne bi bilo tako? Bilo je jasno da nabacujem mišiće uz pomoć povećanja kalorija i najnapornijeg treniranja koje sam mogao da izvedem u teretani.“
Iako su istraživanja indicirala da bi Džons trebalo da dobije maksimalno pola kilograma ili kilogram mesečno na taj način, on je dobijao gotovo dva kilograma u roku od trideset dana: „Moj unos kalorija bio je toliko intenzivan, da je moje telo krenulo da ih pretvara u mast“, dodao je jutrjuber. Kada je pokušao da se suprotstavi ovom procesu on je podigao svoje kardio sekcije i redukovao unos kalorija, nakon čega jeste izgubio kilograme i istopio masti, ali je izgubio mišićnu masu takođe.
Džons je prepoznao način na koji ne bi trebalo da razmišlja kada je u pitanju nabacivanje mišićne mase ili prekidanje ovog procesa prerano i da bi pročišćavanje njegovih nutrijenata povrh treninga trebalo da ga postavi u savršenu poziciju da kreira mišiće istovremeno izgarajući masti. Druga najveća greška ovog čoveka bio je nedostatak odgovornosti, bilo u formi trenera ili partnera za vežbanje, za koje je on smatrao da bi mogli predstavljati najbolji način za osiguravanje uspeha u njegovim fitnes ciljevima.
„Glupo je to što kao odrastao čovek i dalje motivišem sebe sa ekvivalentnom dobijanja zlatne zvezdice od učiteljice, ali posedovanje tog društvenog podsticaja koji je moguće pratiti zaista pravi razliku između preskakanja vežbi jednom nedeljno i odrađivanja planiranog programa. Sve ove male pobede vremenom dodaju značajna poboljšanja vašem konačnom rezultatu."
Treća greška koju je Džons napravio u ranim fazama svog putovanja bilo je postavljanje prioriteta na kratkoročne pobede naspram dugoročnih ciljeva. Umesto da se zadrži na intenzivno restriktivnim dijetama, on je pokušao da izgradi daleko održivije navike kojih bi se mogao držati konstantno. Ovo uključuje i obroke za poneti koji bi mu omogućili dostizanje makro i kalorijskih targeta, odlaženje na polučasovno jutranje pešačenje, odrađujući treninge od pola sata svakog popodneva i pokušavajući da izvuče minimalno sedam sati sna svake večeri.
Na kraju, Džons je objasnio da je samo nakon što je počeo da razaznaje koliko su nevidljivi eksterni faktori uticali na njega startovao sa pravom i iskonskom promenom. Ovo može biti sve od dužine jutarnjih rutina, do broja restorana brze hrane u kraju. Džons je zaključio da vreme koje provodi zarobljen u saobraćajnim gužvama i grickalice koje bi mlatio u automobilu, doprinose nivoima stresa i stvaranju stacionarnog načina života.
N.Đ.
