Ljudska civilizacija možda može preživeti ratove i različite pandemije, ali prema pojedinim istraživanjima, društvene mreže mogu biti naš glavni kamen spoticanja...
Zbog pitanja, da li civilizacija može preživeti društvene mreže, nastao je jedan neverovatan, motivišući i prilično uznemirujući rad, objavljen u elitnoj publikaciji Proceedings of the National Academy of Sciences, sastavljen od strane stručnjaka iz različitih disciplina - biologije, psihologije, prirodnih i klimatskih nauka, kao i brojnih drugih sfera naučnog sveta. Ovo je zvanični vapaj i verovatno poziv na akciju radi boljeg razumevanja velikih posledica koje stvaraju dezinformacije raširene na globalnom nivou putem interneta.
Koautor studije i istraživač sa Vašingtonskog Univerziteta, Džozef Bak Koleman, ovjavio je čudne rezultate ove studije u provokativnom intervjuu datom medijima, naglasivši da: "Pitanje na koje mi pokušavamo da odogovorimo glasi - šta mi zapravo možemo zaključiti o društvenom toku na osnovu onoga što znamo o složenim sistemima?".
"Ovo istraživanje je bilo slično upotrebi modela miševa ili muva kako bi se razumela nuronauka. Deo ovoga seže sve do životinjskih društava, takoreći grupa, koje se posmatraju kako bi se otrkile pojedine karakteristike kolektivnog ponašanja, ali i kompleksnih sistema u šrioj slici."
"Cilj naše studije predstavlja preuzimanje ovih stanovišta, nakon čega uz njihovu pomoć želimo da sagledamo ljudsko društvo u celini. Vezivno tkivo svih kompleksnih sistema jeste to što poseduju konačan broj perturbacija. Ukoliko ih previše ometate, one se manjaju. Neretko, ovakvi sistemi imaju sklonosti ka apsolutnoj propasti, koja je potpuno neočekivana i dolazi bez ikakvih upozorenja."
Bek Koleman i njegove kolege ističu da postoje brojni primeri područja u kojima su, kako tvrde, društvene mreže potpuno poremetile tok pouzdanosti informacija u poljima zdravstva, klime i brojnih drugih važnih tema. Međutim, oni su takođe zaključili u svom radu da iako internet može biti neopisivo loša sila, on takođe može biti korišćen i u dobre svrhe.
"Demokratizacija informacija imala je duboke sociološke efekte, posebno za marginalizovane, nedovoljno zastupljene zajednice", dodao je Bek Koleman. "Ovo je pružilo mogućnost da se svi izraze putem mreže, poseduju svoju platformu i da se čuje njihov glas. To je sve u redu naravno, ali mi istovremeno imamo stvari mračnije od samog pakla, koje samo bolesni umovi mogu projektovati, uz sve ostale svakodnevne loše stvari koje se dešavaju i ostaju svima na tumačenje."
N.Đ.
