Možete sedeti satima za računarom, provesti pola dana u automobilu ili avionu i ne osećati ništa neobično. A onda se pojave bol i otok jedne noge. U najopasnijem scenariju prvi ozbiljan znak može biti naglo otežano disanje i bol u grudima. Tromboza ponekad nastaje bez dramatičnih upozorenja, zbog čega je važno znati ko je posebno ugrožen, koje simptome ne treba ignorisati i šta svakodnevno možete da uradite da smanjite rizik.
Tromboza nastaje kada se unutar krvnog suda formira krvni ugrušak – tromb – koji može delimično ili potpuno da ometa normalan protok krvi.
Postoje različiti oblici tromboze. Kod venske tromboze ugrušak nastaje u veni, a jedan od najpoznatijih oblika je duboka venska tromboza, koja se najčešće javlja u dubokim venama nogu.
Kod arterijske tromboze ugrušak nastaje u arteriji i može prekinuti dotok krvi do određenog tkiva ili organa.
Posebna opasnost nastaje kada se deo ugruška odvoji.
Takav fragment može krvotokom dospeti do drugog dela tela i blokirati krvni sud. Kod duboke venske tromboze jedna od najopasnijih komplikacija je plućna embolija, kada ugrušak dospe do pluća.
Zbog toga trombozu ne treba posmatrati kao običan problem sa cirkulacijom.
U osnovi nastanka tromboze često se nalaze tri procesa: usporen protok krvi, oštećenje zida krvnog suda i povećana sklonost krvi ka zgrušavanju.
Dugotrajno mirovanje je dobar primer prvog problema.
Kada satima sedite bez mnogo pomeranja – tokom dugog putovanja, kancelarijskog rada ili oporavka nakon operacije – protok krvi kroz vene nogu može biti usporen.
Rizik mogu povećati i operacije, povrede i određena zapaljenska stanja, dok kod nekih ljudi postoji urođena ili stečena sklonost ka pojačanom zgrušavanju krvi, odnosno trombofilija.
Starije životno doba, gojaznost i pušenje takođe spadaju među faktore koji mogu doprineti povećanom riziku.
Kako prepoznati moguću trombozu?
Simptomi zavise od toga gde se ugrušak nalazi.
Kod duboke venske tromboze mogu se pojaviti otok, bol ili osetljivost, toplina i promena boje kože zahvaćene noge ili ruke.
Problem je što tromboza ne mora uvek da izazove očigledne simptome.
Zato posebno treba obratiti pažnju na znake koji mogu ukazivati na ozbiljnu komplikaciju.
Iznenadno otežano disanje i bol u grudima zahtevaju hitnu medicinsku procenu, jer mogu biti simptomi plućne embolije.
Iznenadne neurološke tegobe poput problema sa govorom, slabosti ili utrnulosti jedne strane tela i drugih naglo nastalih simptoma takođe zahtevaju hitnu pomoć.
A šta možete da uradite da biste smanjili rizik?
1. Nemojte sedeti satima bez pomeranja
Ovo je verovatno najjednostavnija navika sa liste.
Ako posao zahteva da osam sati sedite za računarom, povremeno ustanite. Prošetajte, protegnite noge i promenite položaj.
Isto važi za duga putovanja.
Ako je moguće, tokom višesatnog puta pravite pauze ili povremeno ustanite i prošetajte. Kada to nije moguće, pokrećite stopala i noge dok sedite.
Poenta nije da usred leta za London odradite 50 čučnjeva između sedišta.
Poenta je da ne provedete nekoliko sati praktično nepomični.
2. Redovno se krećite
Redovna fizička aktivnost pomaže cirkulaciji i istovremeno utiče na druge faktore povezane sa kardiovaskularnim zdravljem.
Ako ste dugo bili fizički neaktivni, nema potrebe da prvog dana pokušavate da nadoknadite prethodnih pet godina.
Počnite postepeno.
Hodanje i druga laka ili umerena fizička aktivnost mogu biti sasvim dobar početak, dok osobe sa zdravstvenim problemima treba sa lekarom da razgovaraju o odgovarajućem nivou aktivnosti.
3. Vodite računa o telesnoj težini
Gojaznost je povezana sa povećanim rizikom od venske tromboze.
Višak kilograma često ide zajedno sa manjom fizičkom aktivnošću, metaboličkim problemima i drugim faktorima koji mogu dodatno povećavati rizik.
To ne znači da morate da jurite idealan broj na vagi.
Postepeno smanjenje viška telesne mase, uz održivu ishranu i fizičku aktivnost, mnogo je razumniji cilj od još jedne dijete koja obećava minus deset kilograma do sledećeg petka.
4. Prestanite da pušite
Na listi razloga zbog kojih treba ostaviti cigarete tromboza je samo još jedna stavka.
Pušenje oštećuje krvne sudove i povezano je sa povećanim kardiovaskularnim i trombotičkim rizikom.
Ako ne možete sami da prestanete, razgovor sa lekarom o dostupnim metodama za odvikavanje nije znak slabosti. Nikotin je zavisnost, a ne test karaktera.
5. Ne dozvolite da redovno budete dehidrirani
Dovoljno tečnosti važno je za normalno funkcionisanje organizma, posebno tokom vrućina, fizičke aktivnosti i dugih putovanja.
Nema potrebe da hodate sa kanisterom od pet litara i pijete vodu na silu.
Cilj je mnogo jednostavniji – izbegavati produženu dehidraciju i unos tečnosti prilagoditi temperaturi, aktivnosti i sopstvenom zdravstvenom stanju.
6. Posebno se pripremite za periode dugog mirovanja
Operacija, povreda, gips, hospitalizacija ili druga situacija zbog koje ćete duže biti nepokretni menja stvari.
U tim okolnostima rizik može biti značajno drugačiji nego kod zdrave osobe koja samo provodi mnogo vremena za računarom.
Lekar tada može proceniti individualni rizik i, kada je potrebno, preporučiti konkretne preventivne mere.
Nemojte na svoju ruku uzimati aspirin ili lekove protiv zgrušavanja krvi „za svaki slučaj“. Takvi lekovi mogu imati ozbiljne neželjene efekte i koriste se kada za njih postoji medicinska indikacija.
7. Kompresione čarape koristite kada za njih postoji razlog
Kompresione čarape mogu biti korisne u određenim situacijama i kod određenih pacijenata, ali nisu univerzalna zaštita koju svako mora da kupi pred duži let.
Ako imate povećan rizik od tromboze, prethodnu duboku vensku trombozu, operaciju ili drugi relevantan zdravstveni problem, lekar može proceniti da li vam kompresija ima smisla i koji tip je odgovarajući.
Najvažnije je razumeti da tromboza nije bolest koju treba pokušavati samostalno dijagnostikovati preko interneta.
Bol u nozi posle treninga verovatno neće automatski značiti da imate krvni ugrušak. Ali novi jednostrani otok i bol u nozi, posebno kod osobe sa faktorima rizika, zaslužuju medicinsku procenu.
A iznenadan bol u grudima, otežano disanje, gubitak svesti ili naglo nastali neurološki simptomi nisu situacija u kojoj treba čekati da vidite „da li će proći“.
Kod sumnje na ozbiljnu komplikaciju tromboze vreme nije trenutak za guglanje simptoma – vreme je za hitnu medicinsku pomoć.
Napomena: Tekst je informativnog karaktera i nije zamena za pregled i savet lekara. Osobe koje imaju povećan rizik od tromboze ili su ranije imale krvni ugrušak treba da se o individualnim preventivnim merama konsultuju sa lekarom.
