Do pre nekoliko godina mogli ste da se popnete na četvrti sprat, prenesete nekoliko teških kesa ili odradite trening bez posebnog razmišljanja. Danas isti napor završavate zadihani, srce udara kao da ste upravo istrčali sprint, a pauza koja vam nekada nije bila potrebna postaje obavezna.
Najlakše je reći: „Godine.“
Ponekad jesu. Ponekad je problem jednostavno lošija kondicija. Ali ako se u međuvremenu nakupilo 10, 20 ili više kilograma, telo svaki dan radi sa dodatnim opterećenjem koje ne osećaju samo kolena i leđa. Oseća ga i srce.
Višak masnog tkiva nije samo estetski problem niti pasivna „rezerva“ koju čovek nosi oko stomaka. Gojaznost utiče na čitav kardiovaskularni sistem i povezana je sa većim rizikom od povišenog krvnog pritiska, koronarne bolesti, atrijalne fibrilacije i srčane insuficijencije. Američko udruženje za srce navodi i da se kod gojaznosti povećavaju ukupni volumen krvi i minutni volumen srca, odnosno količina krvi koju ono mora da ispumpa.
Zašto se odjednom zadišete mnogo brže?
Zamislite da svakog dana stavite ranac od 20 kilograma i sa njim idete na posao, penjete se stepenicama, ustajete iz fotelje i hodate do prodavnice. Verovatno biste vrlo brzo primetili da vam za iste aktivnosti treba više energije. Kod viška telesne mase situacija je, naravno, mnogo složenija od običnog nošenja tereta, ali princip dodatnog opterećenja pomaže da se razume zašto ono što je nekada bilo lako može postati naporno.
Srce mora da snabdeva veće telo krvlju, dok gojaznost često dolazi u paketu sa drugim problemima: povišenim krvnim pritiskom, insulinskom rezistencijom, dijabetesom tipa 2, poremećajima masnoća u krvi i opstruktivnom apnejom u snu. Sve to dodatno povećava kardiovaskularni rizik.
Vremenom se i samo srce prilagođava povećanom opterećenju. Kod gojaznosti mogu da se pojave strukturne promene srca, uključujući povećanje mase leve komore i njeno zadebljanje. U početku je to deo adaptacije na veće zahteve organizma, ali dugotrajno opterećenje nije besplatno: promene mogu da utiču na sposobnost srca da se pravilno opusti i puni krvlju i povezane su sa razvojem srčane insuficijencije.
Zato muškarac ne mora jednog jutra jednostavno da se probudi „slab“. Promena može biti toliko postepena da je mesecima gotovo ne primećuje. Prvo se lift koristi malo češće. Onda se trening preskoči jer je postao naporniji. Šetnja postaje kraća. Posle toga se i svakodnevno kretanje smanjuje, potrošnja energije pada, kilogrami se još lakše gomilaju i nastaje začarani krug u kojem sve manja aktivnost dodatno pogoršava kondiciju.
Nije svaki veliki čovek automatski bolestan – niti je svaka zadihanost „od kilaže“
Ovde postoji važna zamka. Ako imate višak kilograma i odjednom počnete mnogo lakše da se zadišete, nije pametno automatski zaključiti: „Debeo sam, zato je.“ Kratak dah može imati mnogo uzroka, od slabe fizičke kondicije i gojaznosti do astme, anemije, plućnih bolesti i srčanih problema. Nova, neobjašnjiva ili sve izraženija zadihanost zato je razlog da razgovarate sa lekarom, posebno ako se javlja pri sve manjem naporu.
Posebno ne treba čekati ako se uz nedostatak vazduha pojave bol ili pritisak u grudima, nesvestica, izrazita slabost, plavičaste usne ili nokti ili naglo ozbiljno otežano disanje. To nisu simptomi koje treba rešavati novom članarinom za teretanu i obećanjem da dijeta počinje u ponedeljak.
Dobra vest je da situacija nije jednosmerna. Smanjenje telesne mase može poboljšati krvni pritisak, regulaciju šećera i druge faktore kardiovaskularnog rizika. Kod nekih ljudi dovoljne su održive promene ishrane, kretanja i drugih navika, dok kod gojaznosti lekar može razmotriti i medikamentoznu terapiju. Savremene smernice tretiraju gojaznost kao hroničnu bolest, a ne kao jednostavan nedostatak karaktera ili discipline.
Lekovi poput semaglutida i tirzepatida danas se koriste kod određenih pacijenata za dugoročno upravljanje telesnom težinom, uz odgovarajuće indikacije i medicinski nadzor. Njihova uloga nije da zamene normalnu ishranu i fizičku aktivnost, niti su namenjeni tome da neko skine nekoliko kilograma pred more, već mogu biti deo šireg medicinskog lečenja gojaznosti.
Na kraju, možda je najvažnije obratiti pažnju na ono što telo može, a ne samo na ono što pokazuje vaga ili ogledalo. Ako ste nekada bez problema nosili teret, hodali kilometrima ili završavali trening, a sada vas iste stvari ostavljaju bez daha, promena fizičke sposobnosti jeste informacija koju ne treba ignorisati.
Jer prava snaga nije samo koliko kilograma možete da podignete sa klupe.
Važno je i koliko teško vaše srce mora da radi dok ih podižete.
