Da li je moguće transformisati telo za samo mesec dana, bez teretane, skupih sprava i komplikovanih programa? Britanski novinar odlučio je da proveri šta će se dogoditi ako svakodnevno radi sklekove, zgibove i propadanja. Rezultati su bili prilično impresivni, ali je usput naučio i zašto odmor nije izmišljen samo za lenje.
Britanski novinar Luk Čemberlen prihvatio je fitnes izazov koji na papiru deluje jednostavno: 30 dana treninga sa sopstvenom težinom, uz postepeno povećavanje broja ponavljanja.
Bez teretane, personalnog trenera i sprava koje izgledaju kao instrumenti za srednjovekovno mučenje. Samo tri osnovne vežbe – zgibovi, sklekovi i propadanja.
Problem? Luk na početku nije bio naročito spreman. Mogao je da uradi svega nekoliko zgibova, a njegova fizička kondicija bila je daleko od idealne.
Ipak, odlučio je da istraje. Tokom eksperimenta svakodnevno je pio proteinski šejk i uzimao sedam grama kreatina, dok je trening postajao sve zahtevniji.
Prva nedelja: Kada shvatite da ste precenili sopstvene sposobnosti
Početni program podrazumevao je 25 zgibova, 50 propadanja i 75 sklekova dnevno.
Zvuči jednostavno dok ne pokušate.
Luk je na prvom treningu uspeo da uradi samo pet zgibova u jednoj seriji, dok je preostalih 20 morao da rasporedi u serije od jednog ili dva ponavljanja. Propadanja su bila podjednako iscrpljujuća, a kada je konačno stigao do sklekova, ramena su već ozbiljno protestovala.
Treninzi su trajali dugo, uz česte pauze, a prvih nekoliko dana više je ličilo na borbu za preživljavanje nego na fitnes transformaciju.
Međutim, do osmog dana dogodio se prvi ozbiljan napredak. Luk je uspeo da uradi tri serije po pet zgibova bez pomoći.
„Nisam odustao, a do kraja prve nedelje počeo sam da primećujem male promene u ogledalu i da stičem samopouzdanje“, ispričao je.
Druga i treća nedelja: Mišići napreduju, ego još brže
Tokom druge nedelje Čemberlen je počeo da povećava broj ponavljanja i uvodi zahtevnije varijacije vežbi.
Napredak je postajao sve očigledniji, naročito kod zgibova, koji su mu na početku predstavljali najveći problem.
Do treće nedelje njegov dnevni program izgledao je ozbiljno: 50 zgibova, 75 propadanja i 100 sklekova.
Ukupno 225 ponavljanja dnevno.
Vežbe je raspoređivao u deset serija, a tokom poslednje četiri koristio je elastičnu traku kao pomoć pri zgibovima.
Za nekoga ko je samo nekoliko nedelja ranije jedva uspevao da se podigne na šipci, to je bio ogroman napredak.
Ali upravo kada je počeo da se oseća kao da bi mogao da konkuriše za ulogu u sledećem akcionom filmu, stiglo je neprijatno iznenađenje.
Četvrta nedelja: Ramena su rekla „dosta“
Početkom poslednje nedelje pojavio se bol u ramenu koji je ozbiljno poremetio plan.
Sklekovi su postali bolni, a propadanja praktično nemoguća.
Luk je morao da prekine izazov na četiri dana kako bi se oporavio. Tek nakon pauze uspeo je da nastavi, ali sa smanjenim obimom treninga.
Tokom poslednjih pet dana radio je 30 zgibova i 60 sklekova dnevno.
Ovo je ujedno bila i najvažnija lekcija čitavog eksperimenta: mišićima je potreban odmor da bi se oporavili i napredovali. Svakodnevno forsiranje istih mišićnih grupa, naročito kod početnika, može povećati rizik od preopterećenja i povreda.
Drugim rečima, ako vam telo govori da stanete, možda bi trebalo da ga poslušate pre nego što vam to saopšti mnogo glasnije.
Rezultati posle 30 dana: Da li se isplatilo?
Uprkos povredi i nekoliko dana pauze, rezultati su bili veoma ohrabrujući.
Prema merenjima koja je Čemberlen predstavio, obim grudi povećao se za dva centimetra, dok su obe nadlaktice dobile po jedan centimetar. Prijavio je i približno dva kilograma više nemasne telesne mase.
Ipak, treba imati u vidu da promene u obimu i nemasnoj masi tokom samo mesec dana ne predstavljaju automatski dokaz da je sav dobitak nastao rastom mišića. Na merenja mogu uticati i voda, glikogen i upotreba kreatina.
Najveća promena bila je u njegovoj snazi. Čovek koji je prvog dana mogao da uradi samo pet zgibova odjednom, na kraju izazova uspevao je da odradi ukupno 30 zgibova raspoređenih u serije po pet.
Još zanimljivije, tokom prinudne pauze shvatio je da mu treninzi zapravo nedostaju.
Ono što je počelo kao naporan eksperiment pretvorilo se u naviku koju je želeo da nastavi.
Da li bi trebalo da probate isti izazov?
Sklekovi, zgibovi i propadanja zaista mogu da poboljšaju snagu i doprinesu razvoju mišića, posebno kod početnika. Međutim, to ne znači da je svakodnevno izvođenje velikog broja ponavljanja najbolji način za postizanje rezultata.
Za većinu rekreativaca pametniji izbor su dva do četiri kvalitetna treninga snage nedeljno, uz odgovarajuće dane odmora i postepeno povećavanje opterećenja. Takođe, za uravnotežen razvoj tela potrebno je uključiti i vežbe za noge.
Čemberlenov eksperiment pokazao je da i jednostavan trening može doneti primetne rezultate za relativno kratko vreme.
A možda je najvažnija pouka da za promenu izgleda nije neophodna skupa teretana. Potrebni su doslednost, strpljenje i dovoljno razuma da ne pokušavate da oborite lični rekord svakog dana.
